Кина се спрема за несташицу хране: Повукли потез који ће уздрмати свијет

Због рата на Блиском истоку и растуће нестабилности глобалних трговинских рута, многе државе покушавају да обезбиједе дугорочну сигурност снабдијевања храном.

У том контексту, Кина и Казахстан договорили су успостављање заједничке платформе за трговину житарицама, која ће функционисати на основу кинеске Националне интернет платформе за трговину житарицама.

Ријеч је о пројекту који је дио кинеске иницијативе Појас и пут, а који би могао значајно да промијени токове глобалне трговине храном, пише ЦПГ, преноси Телеграф.

Пољопривредна размјена између двије земље током 2025. године порасла је за 36,8 одсто и достигла вриједност од 1,97 милијарди долара, док је у прва три мјесеца 2026. казахстански извоз у Кину скочио за чак 82,4 одсто, на око 550 милиона долара.

Замјеник казахстанског министра пољопривреде Ермек Кенжеханули и директор кинеске Државне управе за храну и стратешке резерве Лиу Хуаншин саопштили су да ће нова платформа омогућити компанијама из обе државе трговину сојом, уљарицама и производима из сектора уља и масти путем директних уговора и конкурентских преговора.

„Казахстан је важан партнер Кини у обезбјеђивању прехрамбене сигурности и развоју одрживих ланаца снабдијевања пољопривредним производима“, изјавио је Лиу Хуаншин.

Нова дигитална платформа практично ће повезати кинеске и казахстанске произвођаче без великог броја посредника, чиме ће се смањити трошкови и убрзати трговина.

Кина прави алтернативни прехрамбени коридор

Двије земље разговарале су и о изградњи логистичких центара и такозваних „сувих лука“ на граници, као и о размјени технологија за складиштење и прераду хране.

За Казахстан, који нема излаз на море, таква инфраструктура је од кључног значаја јер се извоз према Кини готово у потпуности ослања на копнене коридоре.

Кина овим пројектом покушава да смањи зависност од поморских рута које постају све ризичније због ратова и геополитичких сукоба.

Посљедњих година Пекинг је додатно убрзао стратегију диверзификације снабдијевања храном због трговинских сукоба са САД, напетости са Аустралијом и могућих поремећаја на кључним поморским правцима кроз Малајски мореуз.

Казахстан Кини нуди неколико великих предности: двије државе дијеле више од 1.700 километара границе, Казахстан располаже огромним пољопривредним површинама и вишковима житарица и уљарица, док копнени транспорт омогућава стабилније и јефтиније снабдијевање.

Храна постаје питање националне безбједности

Аналитичари упозоравају да овакав развој догађаја показује како храна све више постаје геополитичко и безбједносно питање.

У случају озбиљне глобалне прехрамбене кризе или блокаде морских путева, Кина би захваљујући копненим коридорима преко Централне Азије могла да задржи приступ кључним залихама хране за својих 1,4 милијарде становника.

Истовремено, дугорочни уговори између Пекинга и Астане могли би да промијене и глобално тржиште хране.

Све већи дио казахстанске производње житарица и уљарица биће усмјерен директно према Кини, умјесто према отвореном свјетском тржишту, што би могло додатно да појача конкуренцију великим извозницима попут Бразила, Сједињених Америчких Држава и Аргентине.

Нова кинеско-казахстанска платформа зато није само трговински споразум — већ дио много шире стратегије стварања паралелног система глобалног снабдијевања храном у свијету све већих криза и неизвјесности.