И документи се селе на телефон: На њему ускоро и лична карта, возачка дозвола, диплома...

Све чланице Европске уније до 24. децембра 2026. морају грађанима понудити најмање један сертификовани дигитални новчаник за чување личних докумената и других података, али су ту обавезу засад испуниле само три државе.

Европска унија одредила је 24. децембар 2026. као рок до којег свака држава чланица мора грађанима омогућити коришћење најмање једног сертификованог новчаника за дигитални идентитет. Ипак, увођење новог система не одвија се једнаком брзином, па су га досад покренуле само три земље.

Уочи истека рока, кроз пилот-пројекте које је финансирала ЕУ, а у којима је учествовало око 350 организација, издато је више од 1.500 дигиталних потврда и обављено преко 8.000 прекограничних трансакција.

То, на примјер, значи да би корисник могао доказати да је пунољетан, а да притом не открије датум рођења нити друге податке са личне карте.

Коришћење дигиталног новчаника биће добровољно, док ће личне карте, возачке дозволе и остала документа у папирном или физичком облику остати важећа.

Италија предњачи, неке државе одгађају примјену

Увођење дигиталног идентитета значајно се разликује међу чланицама ЕУ. Италија предњачи са готово осам милиона активних корисника мјесечно.

Немачка планира покретање система у јануару 2027, непосредно након европског рока, док је Холандија почетак примене одгодила за крај 2027. године. Холандски пилот-пројекат имао је свега 57 корисника.

Бугарска, с друге стране, још ради на законодавном оквиру потребном за примену дигиталног новчаника.

Банке морају да буду спремне од јула 2027.

Компаније које послују у Европској унији мораће да прихватају европски новчаник дигиталног идентитета најкасније од 24. децембра 2027. године.

За банке ће ова обавеза почети раније – већ у јулу 2027, првенствено због правила која се односе на идентификацију клијената и спречавање прања новца.

Организација за заштиту дигиталних права ЕДРи упозорила је, међутим, на поједина рјешења у нацртима правила. Посебну забринутост изазивају могући захтјеви за коришћење технологије препознавања лица, као и одредбе које би могле умањити заштиту приватности грађана.