Гренландска криза на чекању: Трампов „заувијек договор“ смирио страсти у Давосу

Поново је радила амeричка кочница:

Доналд Трамп је још једном показао да је мајстор политичког преокрета у посљедњој секунди. Након седмица агресивне реторике, пријетњи царинама европским земљама и најава да ће Гренланд преузети „милом или силом“, амерички предсједник је из Давоса послао потпуно другачију поруку - царине заказане за 1. фебруар ипак не ступају на снагу.

Овај потез сугерише да је иза затворених врата постигнут барем оквирни споразум о статусу ове стратешке територије. Трамп је сада употребу силе одбацио, називајући будући аранжман „заувијек договором“, чиме је привремено спуштена температура унутар НАТО савеза, који се суочио са једном од најбизарнијих криза у својој историји.

Док су финансијска тржишта одахнула, европски лидери су остали затечени. Марк Руте, холандски премијер и један од најискуснијих дипломата, покушао је у Давосу пронаћи баланс између Трампових захтјева и европског суверенитета, али чини се да је нагли преокрет изненадио и њега. „Шаптач Трампу“ како су га прозвали у првом мандату, често успјевао да смири Трампа успио је да испослује да се из отворене панике прешло у фазу „тихе дипломатије“.

То потврђује и хитан састанак у Бриселу, гдје ће лидери попут Емануела Макрона - који је претходно са сунчаним наочарима избјегавао сусрет са Трампом - покушати дешифровати шта овај потез заправо значи.

Док најављује "Златне куполе" Трампов шаблон остаје исти: Екстремни притисак и изазивање хаоса на берзама, а затим нагли заокрет уз проглашење „велике побједе“.

Слично смо гледали код трговинских ратова, питања Израела и зида према Мексику. Ипак, кључно питање остаје: Да ли Трамп заиста одустаје од Гренланда? Судећи по говору у Давосу, гдје је помињао свеобухватни договор који би обухватио читав Арктик, чини се да је ово само стратешко прегруписавање.

Док се прашина у Давосу слијеже, остаје нејасно да ли је Арктик заиста постао зона мира или је Трамп само купио вријеме до сљедећег твита који би поново могао из темеља потрести трансатлантске односе. Једно је сигурно – у свијету 'заувијек договора', ништа није трајније од привремених рјешења.