Еври драстично мијењају изглед?

До понедјељка траје анкета Европске централне банке како ће изгледати нове новчанице евра. Птице или познати Европљани? Већ и са избором мотива су многи незадовољни, пише Дојче Веле (Deutsche Welle).

Приликом стварања првих новчаница евра намјера је била приказати грађевинске стилове од антике до данашњег доба, али заправо ниједна зграда која се налази на новчаницама - нигдје не постоји. Идеја је била јасна: у Европи има и превише познатих зграда из свих тих раздобља, а изабрати једну умјесто друге би непотребно изазвало негодовање у чланици која је увјерена како баш она има зграду која најбоље приказује тај грађевински стил.

Један од приједлога нових новчаница евра иде у сасвим другом смјеру: приказани су познати Европљани. Новчаницу од пет евра краси пјевачица Марија Калас, на новчаници од десет евра приказан је композитор Лудвиг ван Бетовен, а физичарка Марија Кири налази се на новчаници од двадесет евра. Књижевник Мигел де Сервантес би требало да буде на 50 евра, ренесансни умјетник Леонардо да Винчи 100 евра, али једва да ће неко препознати књижевницу и мировну активисткињу Берту фон Сутнер на 200 евра.

Како уопште одабрати само 6 Европљана?

Али то је заправо огроман проблем: како и зашто је одабрано само ових шест Европљанки и Европљана? Свима њима свака част, али зашто Бетовен, а не Моцарт? Зашто Сервантес, а не Гете или Балзак? Гдје је ту Коперник или Галилео? Је ли Марија Калас важнија од Аристотела - ако се већ жели некога из Грчке?

Друга серија приједлога за мотиве има птице. На новчаници од 5 евра је зидна пузавица (Tichodroma muraria), на 10 је водомар (Alcedo atthis), на 20 пчеларица (Merops apiaster). Једина птица коју ће можда прво препознати више Европљана је на 50 евра - бијела рода (Ciconia ciconia), али онда опет долазе птице познате само озбиљним љубитељима: на 100 евра је сабљарка или авоцета (Recurvirostra avosetta) и на највећем апоену од 200 евра је атлантска стрмоглавка (Morus bassanus).

Ту проблем нису само птице које данашње, све више урбано становништво Европске уније уопште не познаје, него је једва нека од тих птица заиста „европска“. Ако би то био критеријум, онда би се ту требало наћи на примјер белоглави суп или тетреб глухан - да наведемо само неке, много типичније птице Старог континента.

Шта је то на полеђини? На полеђини серије с птицама су опет грађевине, али сад институције Европске уније као што су Европски парламент, Европске комисије, Европске централне банке, Суда Европске уније, Европског савјета заједно с Савјетом Европске уније те Европски ревизорски суд.

Ма шта мислили грађани Европе о палатама Уније, још је више слободе остављено у приказима позадине новчаница одабраних Европљана - улични извођачи за 5 евра, хорско пјевање за 10 евра, школа или универзитет за 20 евра, библиотека за 50 евра, музеј за 100 евра те јавни трг за 200 евра. По стилу прикази сежу од фото-реализма па до цртежа неког талентованог учитеља ликовног из основне школе.

Било како било, ово је избор жирија од 21 члана, али процес одлучивања још траје. Европска централна банка жели и мишљење грађана Европске уније и анкета траје до овог понедјељка. Коначни изглед нових новчаница би требало да буде одлучен до краја године, а ту није ријеч тек о изгледу: садашње новчанице евра су сразмјерно сигурне и тешко их је фалсификовати, али оне могу - и морају бити још сигурније.