Ердоган: УН мора укинути право вета у Савјету безбједности

Предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган написао је чланак за Bloomberg под насловом „УН мора укинути право вета у Савјету безбједности“.

Ердоган је у чланку навео да су трагедије којима је свијет свједочио посљедњих година, попут пандемија, енергетских криза, поремећаја у ланцима снабдијевања и регионалних сукоба, показале да препуштање рјешавања криза са којима се свијет суочава вољи неколико главних градова више не одговара данашњој стварности.

Наглашавајући да се прилагођавање глобалних механизама одлучивања данашњим условима више не може одгађати, предсједник Ердоган је указао на то да Савјет безбједности Уједињених нација и даље одражава структуру из периода након Другог свјетског рата.

Истичући да ефикасније, праведније и одговорније поимање заступљености представља неопходност, те да пут до тога води не само кроз проширење заступљености, већ и кроз праведну подјелу лидерске одговорности, предсједник Ердоган је забиљежио сљедеће:

„Дужни смо укључити искуство, капацитет и вољу различитих географских подручја у рјешавање глобалних и регионалних питања. Наш позив ’Свијет је већи од 5’ у том је смислу позив на шире поимање одговорности. Потребу за реформом сада је нужно претворити у конкретну мапу пута. У средишту те мапе пута мора се налазити укидање привилегије вета. Јер додавање нових привилегованих чланица Савјету безбједности не рјешава проблем концентрације моћи одлучивања у рукама неколико држава, већ само проширује обим те привилеговане структуре. Укидање привилегије вета мора бити и почетна тачка и темељни стратешки циљ сваке смислене реформе. Реформа не може значити додјељивање исте привилегије и другим државама. Унутар Генералне скупштине мора се формирати широка коалиција око принципа да ниједна држава нема право трајно блокирати вољу већине међународне заједнице.“

„Мора се повећати одговорност“

Наглашавајући да се поново мора успоставити и равнотежа између Савјета безбједности и Генералне скупштине, предсједник Ердоган је изјавио:

„Могуће је повећати капацитет заступљености Савјета безбједности и његову одговорност према Генералној скупштини тако што ће се јачати овлашћења Генералне скупштине, укинути стално чланство, те успоставити структура у којој Генерална скупштина на одређене периоде ротирајуће бира чланице Савјета безбједности, а земље које желе поновни мандат морају изнова придобити повјерење већине чланица на изборима. Будући међународни поредак не можемо градити очувањем хијерархија из прошлости.

Дешавања у посљедњих четврт вијека, што се са гледишта свјетске историје може сматрати изузетно кратким периодом, показала су да ниједна равнотежа снага и ниједан међународни поредак нису вјечни. Систем који је човјечанству обећавао мир, стабилност и заједничко благостање показао се недовољним у спречавању нових ратова, смањењу неједнакости и одговарању на промијењене равнотеже снага.“

Предсједник Ердоган је указао на то да, док се појављују нови центри моћи од економије до безбједности, од технологије до дипломатије, међународне институције се не могу прилагодити тој трансформацији истом брзином.

„Мора се осигурати приступ финансирању“

Подвлачећи да ратови, климатска криза, нередовне миграције и економска рањивост још једном указују на важност тога да државе посједују снажне институције, отпорне економије и капацитете одвраћања у одбрани, Ердоган је навео да безбједност и одрживост трговинских, логистичких, транспортних и енергетских коридора постају све пресуднији.

Износећи да, док економски значај Азије расте, Африка такође захтијева снажнију заступљеност у складу са својим потенцијалом, те да земље у развоју све гласније изражавају своје приоритете, Ердоган је дао сљедеће процјене:

„Растући утицај појединих регионалних актера са собом носи и преузимање веће одговорности у властитим географским подручјима. Проблеме сваке регије није могуће рјешавати методама које су наметнуте са стране. Вјерујемо да ће приступи који се заснивају на вољи дотичних земаља, локалним условима и заједничким интересима дати трајније и стабилније резултате. Неизбјежна је потреба да земље које посједују дипломатске капацитете, економске могућности и способност комуникације са различитим странама преузму ефикаснију улогу у успостављању мира и стабилности.

Очекивања да ће глобализација проширити благостање нису у потпуности испуњена. Док су се неправде у расподјели прихода продубљивале, технолошке и економске зависности претвориле су се у нова подручја конкуренције. У овим промијењеним околностима, ради осигурања глобалне правде, одговорности се морају праведно подијелити, те се мора гарантовати право на развој земаља у настајању и њихов приступ финансијским средствима која су им потребна.“

„Подржавамо напоре за јачање улоге Генералне скупштине“

Наводећи да таква промјена захтијева исказивање широке међународне воље, предсједник Ердоган је нагласио да ће Турска наставити стављати своје снажне глобалне односе и искуство у мултилатералној дипломатији у службу ове потраге за реформом.

Подвлачећи да подржавају напоре усмјерене ка укидању привилегије вета, стицању веће тежине изабраних чланица у процесима одлучивања и јачању улоге Генералне скупштине, предсједник Ердоган је забиљежио сљедеће:

„Окупљање земаља из различитих регија на овом заједничком терену ојачаће легитимитет и капацитет заступљености међународног система. У данашњем свијету јасно је да се трајни мир не може успоставити умножавањем блокова који су међусобно одсјечени и који не разговарају једни са другима. За ’праведнији свијет’ морамо спојити искуство, капацитет и вољу различитих географских подручја на заједничком терену. Турска ће, са својом дубоком државном традицијом, дипломатским капацитетом и снажним односима које је успоставила са различитим регијама, наставити преузимати одговорност која спада на њу у овој потрази за реформом.“