Да ли је на реду Кипар?

Ситуација на Кипру постала је алармантна након извјештаја да су пројектили испаљени из Ирана прошли опасно близу острва, што је поново покренуло спекулације о томе да ли је ова медитеранска држава постала сљедећа мета.

Иако је званична Никозија брзо реаговала демантујући да је острво било директна мета напада, британске снаге су потврдиле да су пресреле ракете које су се кретале у том правцу током одбране израелског ваздушног простора.

Страх од увлачења Кипра у сукоб није нов, он датира још од пријетњи лидера Хезболаха који је упозорио да ће Кипар сносити посљедице уколико дозволи Израелу коришћење својих аеродрома и логистике, али садашња ескалација подиже улоге на до сада невиђен ниво.

Главни разлог због којег се Кипар налази на линији ватре јесу суверене британске војне базе, Акротири и Декелија, које служе као кључна полетна тачка за операције Краљевског ваздухопловства широм Блиског истока. Управо из ових база полијећу авиони који пресрећу дронове и учествују у савезничким нападима у региону, што Кипар у очима регионалних актера попут Ирана претвара у активног учесника, упркос томе што Република Кипар упорно истиче своју неутралност и улогу хуманитарног чворишта.

Географски положај острва, које је од израелске обале удаљено свега око 200 километара, чини га неизбјежним фактором у свакој већој војној операцији, док истовремено држава покушава да остане безбједна зона за евакуацију хиљада цивила кроз државни план.

Питање које највише брине европске званичнике јесте да ли би напад на Кипар могао значити директан улазак Европе у рат. Као пуноправна чланица Европске уније, Кипар ужива заштиту према Уговору о ЕУ (члан 42.7) који обавезује остале чланице да притекну у помоћ држави која је жртва оружане агресије. Са друге стране, британске базе су суверена територија Уједињеног Краљевства и на њих се не примјењују исти одбрамбени механизми као на саму Републику Кипар.

Ова правна замршеност ствара опасну сиву зону у којој би грешка у навигацији или погрешно испаљен пројектил могли да покрену ланчану реакцију војних савеза.

Док Кипар тренутно предсједава Савјетом ЕУ, свака пријетња острву постаје симболички напад на европску стабилност, приморавајући лидере у Бриселу да пажљиво балансирају између подршке савезницима и покушаја да спријече ширење сукоба на европско тло. О томе да је Кипар подијељен и да један њен дио под надзором Турске, само још више компликује, компликовану ситуацију.