Брисел нема новца да ублажи енергетски шок

Нагли пораст цијена нафте и гаса у околностима војне операције САД и Израела у Ирану могао би да зада снажан ударац европској економији, а владама Европе недостају средства за ублажавање његових посљедица, објавио је "Вол стрит џурнал".

Лист истиче да је јавни дуг појединих европских земаља, посебно Велике Британије и Француске, достигао 60-годишњи максимум.

"Трошкови задуживања расту широм континента, а предузећима и домаћинствима недостаје заштита државе коју су уживали у вријеме пандемије вируса корона. Чланице ЕУ су током 2022. године, када су цијене енергената у блоку скочиле због прекида увоза из Русије, издвојиле милијарде евра за подршку домаћинствима и предузећима", подсјећа лист.

У тексту се додаје да овај пут европске владе немају таква финансијска средства.

Предсједник Европске комисије Урсула фон дер Лајен скренула је пажњу током пленарне сједнице Европског парламента у сриједу, 11. марта, на повећање цијена гаса за 50 одсто и повећање цијена нафте у ЕУ за 27 одсто од почетка сукоба на Блиском истоку.

"Првих 10 дана сукоба коштало је европске пореске обвезнике додатних три милијарде евра потрошених на увоз фосилних горива", рекла је Фон дер Лајенова.