Атентатор на бившег јапанског премијера Абеа осуђен на доживотну робију

Окружни суд у јапанском граду Нара осудио је атентатора на бившег премијера Шинза Абеа на казну доживотног затвора, јављају медији у тој далекоисточној земљи.

Шинзо Абе налазио се на кормилу земље у периоду од 2006. до 2007. и поново од краја 2012. до септембра 2020. године. Он је предсједник владе који је на тој функцији провео највише времена у историји послијератне јапанске демократије.

Сада четрдесетпетогодишњи Тецуја Јамагами, бивши припадник јапанске морнарице, 8. јула 2022. године убио је Абеа из импровизованог ватреног оружја кућне израде током говора који је овај држао на улици у Нари у знак подршке тамошњем кандидату своје Либерално-демократске партије (ЛДП).

На суђењу у питање није долазила чињеница да је Јамагами починилац атентата, јер је он сам то признао и током извршења био ухваћен оком камере, те одмах послије извршења ухапшен на лицу мјеста. Питање је само било то да ли ће судије и порота прихватити захтјев тужиоца да се он, због убиства и нелегалног посједовања ватреног оружја, казни доживотном робијом, или ће бити прихваћен приједлог одбране да му се додјели 20 година затвора.

Након првог шока који је услиједио одмах по извршењу атентата, јапанска јавност је временом развила одређено саосјећање за атентатора, који је у доброј мјери био мотивисан личном породичном трагедијом. Наиме, отац починиоца је извршио самоубиство када је он имао непуне четири године, након чега је његова мајка остала сама са троје дјеце.

Осјећајући се незаштићеном и усамљеном, она је пришла религиозном култу јужнокорејског поријекла Унификациона црква, који ју је онда временом убиједио да сву имовину која је наслиједила од супруга донира цркви. То је породицу бацило у дубоко сиромаштво и допринијело самоубиству брата починиоца који се лијечио од канцера.

За материјално тежак живот и трагичну смрт свог брата атентатор Јамагами је окривио Унфикациону цркву, а када је примијетио да она кроз донације и волонтерски рад током политичких кампањи подржава Абеову (владајућу) ЛДП, почео је да гаји мржњу и према самом Абеу и партији у цјелини, што га је навело на злочин.

Ипак, судије и порота у Нари, чини се, нису узели све то, као ни анимозитет јавности према експлоататорском односу поменуте религиозне групе према јапанским вјерницима, као олакшавајуће околности, па је Јамагамију додијељена строжија од двије казне.

Треба, међутим, рећи да у Јапану постоји и смртна казна и да је могуће да је тужилаштво, када је одустало од тражења те најтеже казне, на неки начин изашло у сусрет сентиментима грађанства и признало да постоје одређене олакшавајуће околности за тешки злочин који је Јамагами починио.

Починилац има право жалбе, тако да пресуда још увијек није правоснажна.