Свијет
19.07.2026.
12:14
Америка жели разорити суд у Хагу: "Раставићемо га циглу по циглу"
Марко Рубио истиче да ће САД дипломатским притиском и санкцијама раставити Међународни кривични суд у Хагу због његовог лажног ауторитета.

АУТОР
Провјерено Инфо
Америка жели разорити суд у Хагу: "Раставићемо га циглу по циглу"
Амерички министар иностраних послова Марко Рубио додатно је заоштрио своју реторику против Међународног кривичног суда у Хагу.
То би за тај суд могло имати озбиљне посљедице.
У Хагу постоје два велика међународна суда која се често могу замијенити. С једне стране ту је Међународни суд правде (МСП, на енглеском Интернатионал Цоурт оф Јустице - ИЦЈ) Уједињених нација, који рјешава спорове између држава и смјештен је у историјској Палати мира.
С друге стране налази се Међународни кривични суд (МКС, односно Интернатионал Цриминал Цоурт, ICC, на енглеском), који од 2002. године приводи правди појединце одговорне за ратне злочине и дјелује у знатно модернијој згради од стакла и бетона.
У њему нису заступљене све 193 чланице УН-а, него само 125 држава које су приступиле суду и признале његову надлежност. Међу земљама које нису чланице налазе се САД, Русија и Кина, као и неке државе из Азије и Сјеверне Африке.
Када је амерички министар иностраних послова Марко Рубио недавно запријетио да ће суд "раставити циглу по циглу", било је јасно да мисли на Међународни кривични суд.
Његово министарство у саопштењу је навело инструменте које САД разматра у својој кампањи против суда. Између осталог, САД би могао увести забране уласка запосленима ICC-a или пооштрити санкције против суда и повезаних организација.
Спомиње се чак и појачани надзор над државама "које одбијају одбацити лажни ауторитет ICC-a, а истовремено користе америчку помоћ".
САД је и раније више пута вршио притисак на ICC, али нови приступ привукао је пажњу стручњака за међународно право широм свијета.
САД појачава притисак на Хаг
"САД и Марко Рубио сада су у бити јавно обзнанили нешто што траје већ више од годину дана - наиме да САД дипломатским притиском и различитим средствима покушава утицати на друге државе како би промијениле своје ставове, а дјелимично и начин гласања када је ријеч о ICC-u", сматра Андреас Schüller, замјеник водитеља програма за међународне злочине и правну одговорност при Европском центру за уставна и људска права (ECCHR) у Берлину.
"Чињеница да се то сада проглашава кампањом додатно показује да је ријеч о стратешки промишљеном приступу, да је обухват шири те да се и друге државе које нису чланице ICC-a настоји укључити како би вршиле притисак", рекао је Schüller у разговору за DW.
САД није земља чланица Међународног кривичног суда, па се дјела почињена на његовој територији не могу процесуирати у Хагу.
Међутим, ICC је надлежан када се некоме на терет стављају злочини почињени на подручју неке државе чланице. На тој основи издати су, на примјер, налози за хапшење руског предсједника Владимира Путина и израелског премијера Бењамина Нетањахуа.
Постојање ICC-a може се објаснити лекцијама из историје. Након Другог свјетског рата Нирнбершки процеси против дијела нацистичког руководства представљали су својеврсно рођење међународног кривичног права.
Када су 1990-их, након рата у бившој Југославији и геноцида у Руанди, успостављени трибунали за ратне злочине, све више је јачао позив за стварање сталне институције.
Према ријечима Каија Амбоса, стручњака за међународно право са Универзитета у Гетингену, ријеч је о "темељном питању преузимања одговорности", било да се ради о Украјини, Ирану или Гази.
"Не може бити прихватљиво да се такви тешки злочини почине, без обзира на сукоб, а да главни одговорни, прије свега шефови држава и друге водеће особе, остану некажњени. Једноставно се ништа не догађа. То је неприхватљиво за жртве, али заправо и за све нас", рекао је Амбос.
Требају ли амерички држављани сјести на оптуженичку клупу?
У кратком видео обраћању Марко Рубио изјавио је да суд угрожава цјелокупан правни систем САД-а:
"Службеници граничне заштите који из наше земље уклањају насилне криминалце. Амерички маринци који ризикују своје животе у одбрани наше земље. (...) Ако останемо пасивни, сви би они били препуштени на милост и немилост страним судијама удаљеним хиљадама километара", рекао је амерички државни секретар.
Пред Међународним кривичним судом тренутно се не води ниједан поступак против америчких држављана. Активности граничних службеника ИЦЕ углавном се одвијају унутар САД-а, гдје ICC ионако нема надлежност.
Другачија је ситуација када је ријеч о циљаним ликвидацијама наводних кријумчара дроге на Карибима. Бивши главни тужилац ICC-a Луис Морено Оцампо још је у новембру оцијенио да би се могло радити о могућем злочину против човјечности.
Како се суд може одупријети притиску?
Каи Амбос сада страхује да би се такозвани "chilling effect" могао додатно појачати, односно да би, на примјер, тужиоци Међународног кривичног суда могли показивати већу попустљивост према америчким осумњиченицима.
"Имамо и проблем претјераног поштовања санкција (овер-цомплианце), па тако и компаније изван САД-а кажу: више не сарађујемо с том институцијом јер би то могло угрозити наше пословање у Америци."
Још прошле године америчко Министарство иностраних послова увело је низ санкција против ICC-a и појединих судија.
Као одговор на то, суд је додатно смањио своју зависност од САД-а те је, на примјер, канцеларијске апликације компаније Microsoft замијенио њемачким опен-соурце производом.
Стручњак ECCHR-a сматра да државе чланице имају бројне могућности за пружање подршке суду.
"Ако се средње велике силе и мање државе удруже против САД-а те постану ослонац међународним институцијама и пруже отпор, то је најважније."
Европска унија стала је уз ICC одмах након Рубиових пријетњи. Подршку суду дао је и њемачки министар иностраних послова Јохан Вадефул, који је поручио да тај суд свијет чини "сигурнијим и праведнијим".
Занимљиво је да је 2022. године, у свјетлу руске свеобухватне инвазије на Украјину, слично стајалиште заузео и амерички Сенат.
У резолуцији је ICC описан као "међународни трибунал који жели одржати владавину права", а истраге против Русије биле су поздрављене.
Један од супокровитеља текста, који је предложио недавно преминули републикански сенатор Линдзи Грејем, био је управо данашњи амерички државни секретар Марко Рубио.
Придружите се
Сазнајте све о најважнијим вијестима и догађајима, придружите се нашој Вибер заједници.






