Вујадиновић: Напади на Србе у Хрватској показују дубље проблеме у друштву

Након напада на Србе у Сплиту и Загребу и покушаја напада на младе српске каратисте у Ријеци, поново је покренуто питање да ли је у Хрватској оживјела атмосфера нетолеранције и ревизије историје.

Посљедњи инцидент у Ријеци, када су млади спортисти из Србије били мета напада, узнемирио је регион. Да ли је ријеч о изолованим појавама или о дубљим процесима који указују на континуитет националистичке реторике и рехабилитације усташтва, рекао је историчар и професор Жељко Вујадиновић за РТРС.

Поручује да наизглед не тако истакнути догађај постао је повод за значајне догађаје у цијелој Хрватској.

- Надам се да ови догађаји неће ескалирати нити се проширити на друге државе, али сви догађаји на Балкану су међусобно повезани. Нешто што избије на једном крају, често се прошири даље. Надамо се да ће Хрватска успјети да се избори са овим процесима - поручио је Вујадиновић.

Осврнуо се и на недавне изјаве у Хрватској и у Сабору Хрватске у којима је концентрациони логор Јасеновац заправо назван радним логором, те поменуо да о теми Јасеновца 80 година касније треба да говоре они који о томе нешто знају и који имају кредибилитет да говоре о том концентрационом логору.

- Неспорно је да је Јасеновац најстрашнији, најдуговјечнији и најбруталнији логор на овим просторима; и то је полазна тачка за разумијевање било какве приче о логору. Свака расправа о Јасеновцу мора да полази од ових чињеница. За строге академске расправе постоје бројна питања везана за ту тему, међутим, полазна основа јесте управо ово. Због тога и основне црте и карактеристике Јасеновца представљају дио националне меморије српског, јеврејског, ромског, па и хрватског народа. То је тема о којој се мора говорити са пуном одговорношћу - нагласио је Вујадиновић.

Поручује да се у посљедњих 30 година изгубио се осјећај одговорности, па многи сматрају да могу да говоре о свему, иако немају довољно знања. Поручује да због тога данас свједочимо овим догађајима.

- Реакције на одржавање тог скупа о Јасеновцу у Сабору Хрватске изазвале су бурне реакције и унутар саме Хрватске. Друштво се у Хрватској сукобљава само са собом око тога коју традицију треба да баштини. Надам се да ће превладати оно што је наведено у Уставу Хрватске из маја 1944. године, гдје стоји да је Хрватска федерална јединица у саставу Југославије и да су српски и хрватски народ равноправни у Хрватској. То је основа модерне Хрватске - Јасан је Вујадиновић.

Подсјетио је да свједочимо другим процесима који произилазе из чињенице да су 1945. године, када је заживјела Југославија, направљене исте грешке као и 1918. Спорна суштинска питања, која су оптерећивала државу, нису рјешавана одмах, већ су била потискивана, а касније су ескалирала.

- Други дио проблема је посљедица распада Југославије; што је само по себи значило и слом свих идеја на којима је она створена. У том смислу, Југославија је била доживљавана као српска творевина, па када је нестало те државе, Срби, гдје год да су живјели, постали су проблем. Данас имамо антисрпске манифестације присутне на Косову и Метохији, у Црној Гори, а, као што видимо, и у Хрватској. Тиме се ствара слика о положају Срба и оправдава отпор и агресиван однос према њима. Све ово има дубоке историјске основе и дугу традицију, а зрелост сваког друштва огледа се у томе како се суочава са тим проблемима и како их превазилази - каже Вујадиновић.

Истиче да се нада да ће, тридесет година послије рата, друштва у региону бити довољно зрела да превазиђу ове проблеме. Додаје да и историчари у Хрватској имају подијељена мишљења о Јасеновцу.

- Наравно, хрватска историографија је подијељена, али озбиљна наука у Хрватској има сасвим објективан став о тој теми. Постоји неколико озбиљних истраживача који о Јасеновцу говоре са полазних тачака које сам навео. Наравно, постоје и они са академским звањима који имају другачије погледе, али мислим да је глас озбиљне науке и даље присутан и у самој Хрватској када је ријеч о Јасеновцу и НДХ - истиче Вујадиновић.

Када су у питању недавни догађаји у Ријеци, Сплиту и Загребу Вујадиновић истиче да многе ствари произилазе из елементарног незнања и ранијих представа и предрасуда.

- Једна анкета, на примјер, показује да многи вјерују да је у Јасеновцу највише страдало Хрвата. Ако то погледамо, јасно је да се ради о погрешним представама које су резултат не само утицаја јавне сфере, већ и лошег образовања. Из тога произилазе многи догађаји о којима говоримо - каже Вујадиновић.

Када су у питању осуде које су дошле од званичника Хрватске на инциденте, истиче да се нада да је у питању исркен став.

- Желим да вјерујем да је ријеч о искреном ставу, јер је култура српског народа веома присутна у данашњој Хрватској, има значајне тековине и представља саставни дио тог простора. Манифестације које су се недавно дешавале биле су културног и спортског карактера, и то су уобичајене појаве свуда. Постоји дугогодишња сарадња на том плану и никада није било проблема, па се поставља питање зашто се ово сада догодило и због чега су такве манифестације постале повод за инциденте - упитао је Вујадиновић.

Додаје да се нада да ће насљеђе претходних времена које би требало да буде превазиђено, бити превазиђено, те поручује да много тога зависи и од званичних ставова хрватских власти, али објашњења често не дјелују довољно озбиљно.

- Многи млади нису свјесни значења тих поклича који су изговарани током инцидента, али сазријевањем ће, надам се, постати свјесни њихове тежине. Много људи из Србије путује у Хрватску на љетовање и тамо се ништа посебно не дешава, али проблем је што овакви инциденти увијек изазивају реакције с друге стране, па то превазилази границе локалног карактера и постаје регионална појава. Надам се да то неће превладати и да ће свако друштво показати довољну социјалну зрелост да се избори са овим појавама.