Велики преокрет у Црној Гори: Прихватили два од осам услова Хрватске, кључни су још на чекању

Гопчевићу, некадашњем чувару у логору Морињ и накнадно службено одобрила спомен-плочу хрватским заточеницима у Морињу.

Ове одлуке су директна посљедица притиска хрватског премијера Андреја Пленковића на Европском савезу у вези с европским путем Црне Горе.

Званична Подгорица је тако у једном дану направила конкретне помаке у рјешавању два од осам отворених питања на којима Хрватска годинама инсистира у приступном процесу, пише Вечерњи лист.

Одлуке је Влада Милојка Спајића донијела 19. октобра, без одржавања сједнице, на основу сагласности већине министара. Истог дана су објављене у Службеном листу Црне Горе и ступиле на снагу.

Базен у Котору, који је досад носио име Зорана Џимија Гопчевића, сада се службено зове “Градски базен – Петар ИИ. Петровић Његош”.

Тиме је уклоњено име човјека који је током рата био чувар у логору Морињ, гд‌је су били заробљени и злостављани хрватски цивили и ратни заробљеници.

Хрватска је годинама упозоравала да је неприхватљиво да јавни спортски објект носи име особе повезане са злостављањем заробљеника.

Шта је одлучено о спомен-плочи у Морињу?

Истовремено је ријешен и правни статус спомен-плоче у Морињу, постављене 10. октобра 2022. године, коју су заједнички открили хрватски и црногорски министри.

Црногорска влада сада је накнадно одобрила плочу, и то у постојећем облику, с непромијењеним натписом и димензијама, уз изричиту одлуку да остане на садашњој локацији. Надлежно тијело за културу накнадно ће одредити ко ће бити задужен за њено одржавање.

Како је европски пут утицао на одлуке Подгорице?

Посебно је занимљиво образложење те одлуке. Влада је утврдила да постоји посебан јавни интерес за накнадно одобравање спомен-плоче, а тај интерес изравно повезује с приступањем Црне Горе Европској унији.

Дакле, сама Подгорица у службеном акту наводи европски пут као разлог за рјешавање питања које је годинама оптерећивало односе с Хрватском.

Правни пут за обје одлуке отворен је прошле седмице, када је црногорска Скупштина измијенила Закон о спорту и Закон о спомен-обиљежјима.

Првим је омогућена промјена назива спортских објеката, а другим накнадно одобравање већ постављених спомен-обиљежја за која није био спроведен прописани поступак. Влада је сада искористила обје могућности.

Ријеч је о два захтјева која је Хрватска навела и образложила у недавном документу о својој позицији, упућеном партнерима у ЕУ. Оба су везана уз преговарачко поглавље 23, Правосуђе и темељна права, односно уз права жртава, помирење и одбацивање глорификације ратних злочина.

Које захтјеве Хрватске Црна Гора још није испунила?

Загреб је посебно упозоравао на могућност заклањања спомен-плоче у Морињу, што би, према хрватском стајалишту, поништило смисао заједничког чина сјећања и помирења. Тиме питање Мориња још није затворено. Хрватска тражи и рјешење одштете за више од 300 својих држављана који су од октобра 1991. до августа 1992. били заробљени у том логору.

Хрватска тражи и расвјетљавање судбине 14 несталих хрватских држављана, уз пуну сарадњу црногорских власти, размјену информација и приступ архивима.

Међу захтијевима су и процесуирање ратних злочина, укључујући одговорност по командној линији, као и рјешавање имовинских права хрватских породица у Црној Гори.

Зашто су брод “Јадран” и граница и даље спорни?

Преостала два захтјева односе се на Поглавље 31, које Црна Гора, према наводима РСЕ, не може да затвори од 2024. године због противљења Хрватске, након што је црногорски парламент усвојио резолуцију о Јасеновцу.

Загреб тражи повратак школског брода Јадран. Према наводима Хрватске, брод је био у Црној Гори на ремонту када је 1991. избио рат, а припада Хрватској на основу Споразума о питањима сукцесије из 2001.

Други захтјев односи се на границу између двије државе. Хрватска тражи да Црна Гора потврди поштовање некадашње границе између република, у складу са принципом”ути possidetis јурис”, као и да се потпише уговор о копненој граници на основу три постојеће карте, преноси Telegraf.rs.