Ведрана Рудан о својој борби са болешћу: ''Овако преживљавам умирање''

Позната хрватска књижевница Ведрана Рудан објавила је нови текст на свом блогу у којем отворено говори о својој борби са тешком болешћу и захваљује људима који јој помажу да издржи.

Посебно признање је одала медицинском особљу које о њој брине.

- Умирање је досадно за попи*дит. Док си у кревету, чини ти се да си здрав. А онда сједнеш на руб кревета и одлучиш, сад ћу се дигнути, спустити се у приземље и кренути у врт. У живот. Ха. Ха. Некако се усправиш и кренеш према купатилу. Душа ти је већ у носу. Треба опрати зубе, умити се, намазати лице кремом, погледати у огледалу своје ново лице - пише књижевница.

Ко је то? Госпођа је мршава, има нову фризуру, кратку. Коса јој је чиста јер је муж два пута седмично вози фризерки. Не знам колико ви у животу имате пријатељица, дјеце, родбине. Кад погледам уназад, иза мене је година и пол ‘дуге и тешке болести’, тако то пишу у осмртницама, најближе особе су ми муж, син, кћи, фризерка Јасмина и пријатељица из дјетињства. Да, и три цуре с Трсата, и три цуре из Загреба, и једна цура из Опатије. То би било све. Пуно? Мало?Медицинске сестре о којима никад нитко неће написати истину су наднаравна бића. Осмијех, лагано буђење у три ујутро ради мијењања инфузије, осмијех, намјештање јастука, покривача, осмијех. О болести се не говори. Ни о немоћи. Ни о смрти. Осјећаш се кривом. Толико младих цура око тебе скаче, знају ли оне да ти није ништа, ништа страшно, ништа тешко? Њима је тешко како теби никад није било. Не говоре о томе. "То је наш живот, прави живот, остало је пауза".

Ведрана се потом захваљује својој докторки.

- Докторица. Свјетлост. Доброта. Кад се ње сјетим, увијек остајем без текста.

- Враћам се Јасмини. Желим написати колико ми значи. Уз њу сам бар два пута тједно сретна јер можемо говорити о било чему. С њом сам здрава све док се не дигнем са столице и покушам весело направити три корака до врата. Три корака је пуно корака и некако треба доћи до даха. Блажени кревет и блажени мобител и блажени мој син који моје чрчкарије претвара у текст за вас. Која радост кад га видим на екрану.

Еј, можда ми заправо ви који ово читате највише помажете да преживљавам умирање - закључује Ведрана Рудан.