Ухапшен Жељко Керум због афере "Коноба Пршут"

Бивши сплитски градоначелник Жељко Керум ухапшен је у сриједу навече у Велој Луци, сазнаје Слободна Далмација.

У предмету је, наводно, обухваћено још неколико особа блиских Керуму.

Према информацијама тог листа, хапшење је повезано с истрагом у тзв. афери "Коноба Пршут", угоститељском објекту у Керумову власништву у Каштелима. У предмету је, наводно, обухваћено још неколико особа блиских Керуму.

За сада нису познати детаљи казненог поступка ни службене информације надлежних тијела.

Ко је Жељко Керум: Од трговачког магната и градоначелника Сплита до стечајева и судских поступака

Жељко Керум је хрватски предузетник и политичар, бивши градоначелник Сплита и оснивач Хрватске грађанске странке. Рођен је 25. септембра 1960. године, завршио је Техничку школу у Сплиту, а прије уласка у приватни бизнис радио је у предузећу „Мелиорација“. Једно вријеме радио је и као возач багера у Ираку.

Пословни успон

Приватним предузетништвом почео је да се бави крајем осамдесетих година, а прву продавницу отворио је 1990. у сплитском насељу Брда. Шест година касније отворио је велики супермаркет „Лора“, након чега је његов трговачки ланац наставио да се шири по Далмацији.

Керум је 2003. године купио некадашњи комплекс „Диоком“, на чијем је простору 2007. отворен трговачки центар „Џокер“. Његова тадашња супруга Нева Керум је 2005. године за 170 милиона куна купила већински удио у компанији „Адријатик“, у чијем је власништву био хотел „Марјан“.

Хотел је требало да буде обновљен и претворен у луксузни објекат, али радови нису завршени. Над компанијом „Адријатик“ стечај је отворен 2015. године, а хотел је 2019. на електронској лицитацији за 324 милиона куна купила „Адрис група“.

Пословни систем окупљен око компаније „Керум“ касније је доживио финансијски слом. Према подацима из стечајног поступка, потраживања око 200 повјерилаца досезала су приближно 147,5 милиона евра. Након продаје имовине и завршне расподјеле, ненаплаћена потраживања повјерилаца износила су готово 100 милиона евра.

Побједа на изборима и мандат градоначелника

Керум је на локалним изборима 2009. наступио као независни кандидат и у другом кругу освојио 56,87 одсто гласова, чиме је постао градоначелник Сплита. Његова листа освојила је и највише мјеста у Градском вијећу, чија је предсједница постала његова сестра Невенка Бечић. Исте године основао је Хрватску грађанску странку.

На функцији градоначелника био је од 2009. до 2013. године. У хрватском Сабору био је посланик од децембра 2011. до децембра 2015. године. Према званичној евиденцији Сабора, током тог мандата није имао ниједно јављање за ријеч на пленарним сједницама.

Иако се након 2013. није вратио на мјесто градоначелника, остао је присутан у сплитској политици. На локалним изборима 2025. освојио је 15,10 одсто гласова у првом кругу избора за градоначелника, док је његова странка освојила четири од укупно 31 мјеста у Градском вијећу.

Изјаве о Србима и Црногорцима

Једну од највећих политичких контроверзи изазвао је 2009. године, када је у емисији Хрватске радио-телевизије говорио о Србима и Црногорцима у Сплиту и навео да их не би желио на одређеним функцијама, као и да не би прихватио Србина за зета. Изјаве су изазвале јавне осуде и реакцију тадашњег амбасадора Србије у Хрватској.

Државно тужилаштво Републике Хрватске касније је саопштило да у тим изјавама није пронашло елементе кривичног дјела за које би се поступак покретао по службеној дужности.

Сукоб интереса

Комисија за одлучивање о сукобу интереса утврдила је 2011. године да је Керум, као градоначелник, одбио да достави тражено изјашњење у поступку који се односио на пословне интересе особа повезаних с њим.

Поступак је обухватао пројекат његовог нећака Игора Сапунара на подручју Киле и Котекса, као и планирани угоститељски објекат Фани Хорват на подручју парк-шуме Марјан. Комисија је закључила да је одбијањем сарадње злоупотријебио права и обавезе које је имао као јавни функционер. Изречена му је обустава исплате 20.000 куна нето плате, уз обавезу објављивања одлуке о сопственом трошку.

Касније је санкционисан и због неподношења прописаних извјештаја о имовинском стању. Комисија му је 2016. изрекла казну од 40.000 куна јер након престанка посланичког мандата није у року доставио имовинску картицу.

Правоснажна пресуда у случају вртића

Керум је 2013. године правоснажно кажњен са 10.000 куна због кршења Закона о јавним набавкама у случају познатом као „афера вртићи“.

Радило се о пословима вриједним око шест милиона куна који су, уз образложење да су хитни, уговорени без јавног конкурса. Град Сплит је у истом поступку ослобођен одговорности. Ријеч је била о прекршајној, а не о кривичној пресуди.

Затвор због саобраћајних прекршаја

Крајем 2025. године Керум је осуђен на 15 дана затвора након што је изазвао саобраћајну незгоду с материјалном штетом, напустио мјесто незгоде и управљао возилом иако му је возачка дозвола била укинута због прикупљених казнених бодова.

Осуђен је и на новчану казну од 1.060 евра. Након што је повукао жалбу, пресуда је постала правоснажна, а казну је одслужио у затвору у Сплиту, из којег је изашао 29. децембра 2025. године.

Због тога би у новој вијести било нетачно навести да је Керум сада „први пут завршио иза решетака“.

Неправоснажна пресуда због извлачења новца из компаније

Трговачки суд у Сплиту је 2025. године неправоснажно утврдио да је Керум користио компанију „Керум“ на начин којим је оштетио повјериоце и умањио њену имовину у сопствену корист.

Према пресуди, непосредно прије блокаде рачуна компаније исплаћено му је више од 37,3 милиона куна добити. Суд му је наложио да компанији „Логистика Виолета“ исплати 52.651 евро с каматама, као и око 14.462 евра судских трошкова. Пошто пресуда није била правоснажна, овај случај не треба представљати као коначно утврђену одговорност.

Пријетње Бојану Ивошевићу

Општински суд у Сплиту је 2020. године издао казнени налог којим је Керум неправоснажно осуђен на условну казну од шест мјесеци затвора, с роком провјере од двије године, због пријетње тадашњем активисти, а касније замјенику градоначелника Сплита Бојану Ивошевићу.

Керум је уложио приговор, због чега је казнени налог стављен ван снаге и предмет је требало да буде разматран у редовном судском поступку. У доступним јавним изворима није поуздано потврђен коначни исход тог поступка.

Казна Хрватској грађанској странци

У јулу 2026. године Хрватска грађанска странка неправоснажно је кажњена са 9.000 евра због кршења правила о финансирању изборне кампање.

Суд је утврдио да странка у законском року није вратила више од 23.000 куна донација које су уплаћене након истека дозвољеног периода за финансирање кампање за ванредне локалне изборе 2022. године. Важно је нагласити да је у том предмету кажњена странка као правно лице, а не Керум лично.

Наводи о бесправној градњи

Током 2026. објављени су и нови медијски наводи о објектима повезаним с Керумом на подручју Рогознице, укључујући ресторан и капелу. Новинарска истраживања доводила су у питање законитост градње и документацију коришћену у поступцима озакоњења.

Грађевинска инспекција је још 2019. утврдила да је један објекат породичне компаније изграђен без дозволе и изван грађевинске зоне те је наложила његово уклањање. Међутим, медијски наводи о фалсификовању документације нису исто што и правоснажна судска пресуда и тако их треба и формулисати.

Жељко Керум тако остаје једна од најпрепознатљивијих и најконтроверзнијих личности новије сплитске политике — предузетник који је од мале продавнице изградио велики трговачки систем, освојио власт у другом највећем хрватском граду, а затим се суочио са стечајевима, финансијским споровима, прекршајним пресудама и бројним јавним контроверзама.