Суђење за Петровачку цесту: Хрватски пилоти су могли да виде да су у колони цивили

У наставку суђења за хрватско гранатирање избјегличке колоне Срба на Петровачкој цести августа 1995. године, свједоци су описали трагичне догађаје у којима су бројни цивили убијени, као и да су хрватски пилоти могли видјети да је ријеч о цивилима, рекао је Срни директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.

На суђењу пред Посебним одјељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду у вези с ракетирањем колоне српских цивила на Петровачкој цести саслушана је жртва Вида Галогажа, која је детаљно говорила о личним губицима и мучним тренуцима које је преживјела, када је и сама рањена.

Други свједок тужилаштва, пилот хеликоптера из Бањалуке Јанко Кецман дао је професионалну процјену ситуације, истичући да у колони није било војне технике и да су напади изведени ненавођеним гранатама које су погодиле цивиле и возила, као и да су хрватски пилоти могли видјети да се ради о цивилима.

Што се тиче трећег позваног свједока, доктора Милована Керкеза, који је радио као хирург у Дому здравља у Петровцу и примао рањене, суд је обавијештен да Керкез из здравствених разлога није могао присуствовати рочишту, али да је исказао спремност да свједочи путем видео-линка.

Штрбац, који је присуствовао рочишту, рекао је Срни да свједочење Виде Галогаже, која је у нападу изгубила супруга и блиске чланове породице, а и сама је била рањена, као и дјеца њеног дјевера, било је емотивно и дуготрајно, праћено сузама, што је након протека више година оставило снажан утисак.

Она је на рочишту описала да се колона цивила, након четири дана, напокон зауставила у мјесту Сводна, гдје су им говорили да ће по уласку у БиХ бити сигурни и да их нико неће дирати, али да су се управо ту, након кратког предаха, изнад њихових глава појавила два авиона која су надлијетала колону, и убрзо извршила напад.

Галогажа је навела да је видјела да је много људи погинуло на лицу мјеста, међу којима њен муж и свекрва, док су она и више чланова породице, међу којима и двоје дјеце од дјевера, тешко рањени и превезени у болницу.

Она је додала да у том тренутку није знала гдје су јој син, кћерка и њихова породица, који су се налазили негдје у колони, те да је накнадно сазнала да су преживјели.

Саслушан је и пилот Кецман, који у вријеме напада није био на Петровачкој цести, али је као професионални пилот изнио стручну процјену на основу терена, разговора са очевицима и сопственог искуства.

Он је навео да је тих дана био стално у ваздуху, да је након сазнања о нападу дошао на лице мјеста и разговарао с мјештанима и преживјелима и да, према његовој процјени, у колони није било никаквих војнотехничких средстава, посебно не тенкова или тешког наоружања.

Кецман је истакао да су авиони летјели на висини и брзини с које су могли јасно разазнати цивилну колону, тракторе, коњске запреге и друга возила, те да су употријебљене ненавођене гранате, које нису усмјерене на појединачни војни циљ, већ погађају простор у којем се налази колона.

Наставак суђења заказан је за 27. фебруар, када ће судско вијеће одлучити о даљим доказима и свједоцима, док ће се дијелу кљуних свједока који се налазе у иностранству покушати изаћи у сусрет у погледу начина свједочења.

Штрбац је поновио да би суђење могло бити окончано у другој половини године, док се до краја године очекује доношење првостепене пресуде.

Четворица хрватских пилота - Владимир Микац, Зденко Радуљ, Жељко Јенић и Данијел Боровић, оптужени су од Тужилаштва за ратне злочине Србије за ракетирање из авиона српске избјегличке колоне на Петровачкој цести у августу 1995. године током акције "Олуја", а суди им се у одсуству.

Оптужница их терети за ратни злочин против цивилног становништва, а на терет им се ставља убијање и рањавање цивила, као и уништавање имовине.

Свједочења жртава описују напад на колону, укључујући погибију и рањавање чланова породица, као и рањавање дјеце и жена у колони, коју су чинили трактори, аутомобили и пјешаци, а не војна возила.