Саслушани Дритан Абазовић и бивши министар унутрашњих послова

Бивши премијер Црне Горе Дритан Абазовић и некадашњи министар унутрашњих послова Филип Аџић саслушани су у Специјалном полицијском одјељењу у оквиру извиђаја о додјели почасног црногорског држављанства бизнисмену са Косова Насеру Рамају, како би објаснили на основу које документације је донесена та одлука.

Рамају је држављанство додијељено пред сам крај мандата мањинске 43. Владе, сазнају Вијести од више извора.

Абазовић и Аџић саслушани су прије десетак дана.

Некадашњи премијер потврдио је Вијестима да је дао изјаву у својству грађанина у просторијама СПО-а, али није желио да говори о детаљима саслушања.

Бивши челник МУП-а није одговарао на поруке листа.

Специјално државно тужилаштво и СПО воде извиђајни поступак како би утврдили да ли је евентуално било злоупотријебе службеног положаја када је пред сам крај мандата Абазовићеве Владе, бизнисмену с Косова, на основу дискреционог права, дато почасно држављанство Црне Горе.

Додјели тог држављанства претходило је позитивно мишљење Министарства финансија, али и позитивна безбједносна провјера Агенције за националну безбједност, као и приједлог тадашњег премијера да МУП упише Насера Рамаја у Регистар црногорских држављана.

“Заљубљеник у Црну Гору”

Када је у Насер Рамај, 28. августа 2023. године, доставио захтјев да се добије почасно држављанство Црне Горе према члану 12 Закона о црногорском држављанству, између осталог, написао је да је “велики заљубљеник у Црну Гору, коју сматра својом државом”.

Међутим, исте осјећаје према држави Црној Гори, чини се, није показао приликом плаћања пореза за двије фирме, које је основао па је “Аларт центар” у то вријеме била на “црној листи” пореских дужника, а “Нова градња” је била блокирана још од љета 2021. године због дуга од пола милиона евра, преносе Вијести.

Питају се како су пореска дуговања промакла тада врху извршне власти да Рамају дају почасно држављанство, које је резервисано само за особе чији је пријем од посебног значаја за државни, научни, привредни, културни, економски, спортски или други интерес Црне Горе, због чега ова категорија представља и изузетак од редовне процедуре.

И поред тога што се бројни захтјеви у МУП-у за добијање црногорских пасоша, због строге процедуре и провјере на бројним степеницима, годинама не рјешавају, то није био случај са апликацијом Косовара, којем је захтјев ријешен за тачно два мјесеца.

Министарство унутрашњих послова је 27. октобра 2023. године донијело рјешење да се Рамај упише у Регистар црногорских држављана.

Том одлуком се прво бавила НВО Центар за грађанско образовање (ЦГО) која је у новембру те године јавно објавила рјешење МУП-а, којим је Косовару одобрен пријем у црногорско држављанство.

У том документу, МУП је појаснио да је из кабинета тадашњег премијера Дритана Абазовића тражено од министра финансија мишљење о захтјеву Рамаја.

Захтјев одобрен пет дана након подношења

Позитиван одговор, да је захтјев оправдан, из Министарства финансија стигао је 2. септембра односно пет дана након што је Рамај поднио захтјев за пријем.

На основу тог мишљења, Абазовић је, 14. септембра, предложио тадашњем министру унутрашњих послова Филипу Аџићу да се Рамају додијели држављанство уз образложење да његова компанија гради вишемилионски пројекат “Порто Будва”, који је од вишеструког економског значаја за државу.

У рјешењу је поменуто и да је Рамај и велики добротвор, те да учествује у бројним хуманитарним акцијама за дјецу и угрожене породице у Црној Гори, преносе Вијести.

Само четири дана, након што је МУП додијелио пасош Црне Горе Косовару, истекао је технички мандат Абазовићеве Владе.

Кривична пријава

Наредног љета, велики инвеститор нашао се на кривичној пријави Управе полиције, која је почетком августа 2024. године саопштила да се бизнисмен сумњичи да је оштетио државу Црну Гору за 2,2 милиона евра.

Неколико дана након покретања поступка, Рамај се јавио црногорској полицији, након чега је био ухапшен па, уз мјере одузимања пасоша, пуштен да се брани са слободе у даљем поступку због сумњи да је његова фирма “Аларт центар Будва - ЦГ”, али и извршна директорица Валентина Грубовић (46) оштетила државу за 2,2 милиона евра.

Основно државно тужилаштво у Котору подигло је оптужницу, а Основни суд у Котору у априлу 2025. године потврдио тај акт, којим се Рамај, Грубовић и фирма “Аларт Центар Будва” оптужују за утају 2.235.000 евра.

Кривични поступак пред Основним судом у Котору је још у току, а суђења су у више наврата одлагана, између осталог, и због чекања на налазе вјештака економске струке.

Детаљи оптужнице против Рамаја

Оптужница терети Рамаја да је у периоду од 2016. до 2023. године давао усмене налоге извршној директорици, да се један дио нотарских записа о продаји стамбено-пословних јединица у комплексу ‘Порто Будва’, не приказује у књиговодству фирме ‘Аларт Центар Будва – ЦГ’, као и да се други дио прихода остварен продајом апартмана, а који су уплаћивани од стране купаца, такође не приказује у пословној документацији.

“... Све с циљем дјелимичног или потпуног избјегавања плаћања пореза, прикривајући податке о законито стеченим приходима, ради стицања противправне имовинске користи, чиме је причињена материјална штета Буџету Црне Горе у укупном износу од 2.044.008,64 €”, наводи се у оптужници.

Спајић захтијевао поступак одузимања држављанства

Три дана након што је Основни суд у Котору потврдио оптужницу против Рамаја, актуелни премијер Милојко Спајић упутио је министру унутрашњих послова Данилу Шарановићу захтјев за хитно покретање поступка одузимања црногорског држављанства бизнисмену с Косова Насеру Рамају.

Спајић је тада навео да је Рамај стекао црногорско држављанство на темељу неистинитих података и обманом надлежних органа у вези са својим пореским обавезама које је “свјесно и намјерно настојао да избјегне”.

Тада је премијер изразио “озбиљне сумње у вези са законитошћу стицања почасног црногорског држављанства од стране Насера Рамаја”.

“Тражим да се хитно, сходно члану 24 Закона о црногорском држављанству, покрене поступак одузимања црногорског држављанства Насеру Рамају, јер је исто стечено на темељу неистинитих података и обманом надлежних органа у вези са својим пореским обавезама које је свјесно и намјерно настојао да избјегне. Сматрам да случај Насера Рамаја може штетити и виталним интересима Црне Горе на више нивоа, нарочито ако се потврди да је почасно држављанство додијељено без адекватне провјере или на основу нетачних информација”, истакао је тада Спајић.

Он је тада навео и да уколико се “покаже да су почасна држављанства додјељивана као личне услуге или без јасних критеријума, то подрива вјеру грађана у владавину права и отвара простор за клијентелизам и политичку корупцију”.