РЕАКЦИЈА НА УДАР ВЛАСНИКА "ИНФОРМЕРА" Србија прогласила непожељним црногорског новинара

Новинару и аутору емисије „Начисто” на Телевизији Вијести Петру Комненићу забрањен је улазак у Србију.

Комненић је, према сопственом свједочењу, за одлуку српских власти сазнао у уторак, 30. јуна, приликом напуштања Србије. Он је навео да је у земљу неколико дана раније ушао без проблема, али да је на излазу, на граничном прелазу са Црном Гором, обавијештен да му је име у систему означено.

„С одлуком да ми је убудуће забрањен улазак у Србију, незванично сам упознат у тренутку напуштања те државе. Наиме, у земљу сам несметано ушао пар дана раније, што ме упућује на закључак да су тамошње власти, које су у то вријеме организовале окупљање у Београду, имале преча посла од бављења контрамјерама”, рекао је Комненић.

Према његовим ријечима, на граници није било инцидената, нити је имао примједбе на поступање српске граничне полиције.

„Кад сам дошао на гранични прелаз са Црном Гором, предао сам документа, а затим видио комешање граничних полицајаца који су били, на крају крајева, веома љубазни и који су ме незванично упознали с тим да ми је име означено ’црвеном бојом’ у систему”, казао је Комненић.

Он је додао да је на граници задржан око сат времена, као и да је претрес обављен „на примјерен начин”.

„Није било никакве драме. Задржан сам неких сат времена, претрес је обављен на примјерен начин, тако да немам никакву примједбу на поступање граничних полицааца”, навео је Комненић.

Предсједник Србије Александар Вучић претходно је упозорио да је одлука Подгорице да забрани улазак Драгану Ј. Вучићевићу „велика грешка” и најавио да ће Србија, уколико она не буде исправљена, морати да прибјегне реципрочним мјерама.

„Не смијете да кажњавате људе који другачије мисле. Ја бих волио да они исправе ту велику грешку, иначе ћемо да приступимо реципрочним мјерама, а то може да погоди црногорске грађане”, поручио је Вучић 26. јуна.

На питање како ће Србија одлучивати ко би могао да се нађе на удару тих мјера, Вучић је одговорио да ће оне бити усмјерене према онима који су се, како је казао, бавили хибридним ратовањем против Србије, а потом викендима долазили у своје станове у „Београду на води”.

Имају ли пасоше Србије?

Управо та формулација отворила је питање ширег списка јавних дјелатника из Црне Горе који су годинама у јавном простору наступали са изразито негативним оцјенама о Србији, њеним институцијама и српском народу, пише портал Политике. У Београду се све отвореније указује да се такве особе нису случајно нашле у фокусу, већ као посљедица сопственог јавног дјеловања и изјава које су у Србији доживљене као дио организоване политичке и медијске кампање.

Према тим тумачењима, Србија више не жели да прећуткује ситуацију у којој поједини јавни актери из Црне Горе истовремено користе предности Србије, посједују имовину у њој, долазе у Београд и друге градове, а у јавним наступима воде континуирану кампању против Србије и српског народа. Посебно се истиче да је ријеч о подужем списку, на којем су, према незваничним политичким процјенама, углавном особе које у Србији имају макар једну некретнину, док поједини посједују и више станова или других објеката.

У дијелу тих случајева, како се наводи, додатно питање представљају и двојна држављанства. Уколико се мјере буду проширивале, та околност могла би да отвори и политичку расправу о томе да ли је одрживо да поједини јавни дјелатници користе права која проистичу из српског држављанства, док истовремено у јавности Србију представљају као непријатељски фактор и воде кампање против њених институција.

Повод - удар на власника Информера

Повод за нову кризу била је одлука црногорске полиције да Вучићевићу забрани улазак у Црну Гору. Та одлука услиједила је након што је Савјет Агенције за аудио-визуелне медијске услуге Црне Горе крајем маја донио одлуку о привременом ограничењу пријема и реемитовања цјелокупног програма „Информер ТВ”, уз образложење да тај програм емитује садржаје којима се вријеђа достојанство црногорског народа, негира црногорски национални идентитет и подстичу говор мржње и дискриминација.

У Београду се, међутим, такав потез Подгорице чита као селективна мјера, јер су бројни медијски и јавни актери из Црне Горе годинама у Србији несметано боравили, пословали и користили све погодности које им Србија пружа, иако су у јавности износили најтеже квалификације на рачун Србије, њеног руководства, институција и српског народа у цјелини.

Због тога се најављене реципрочне мјере не посматрају само као дипломатски одговор на један случај, већ као порука да Србија више неће прихватати праксу у којој се антисрпско јавно дјеловање третира као нешто без посљедица, док се истовремено очекује несметан приступ српском простору, имовини, тржишту и институционалним погодностима.

Комненић је први познати јавни случај у оквиру таквог одговора Београда. Да ли ће услиједити и нова имена са ширег списка, зависиће од даљег понашања црногорских власти и од тога да ли ће Подгорица остати при одлуци да се Вучићевићу забрани улазак у Црну Гору.