Распуштена скупштина у Приштини, на реду нови ванредни избори

Покрет Самоопредјељење Аљбина Куртија није успио да убиједи опозицију да у централној скупштини у Приштини заједно изгласају новог предсједника, чиме је на Косову и Метохији створена нова политичка и институционална криза, из које ће излаз бити тражен новим ванредним парламентарним изборима. "Нажалост, на основу одлуке уставног суда, скупштина је распуштена, а избори ће бити одржани у предвиђеном року“, рекла је у поноћ предсједница скупштине Аљбуљена Хаџиу. Четири мјесеца од посљедњих парламентарних избора, на Косову и Метохији ће бити одржани нови, јер у скупштини није изабран нови предсједник, што је био један од задатака и услова за опстанак новог сазива владе и парламента, устоличених у фебруару ове године.

Уставни суд у Приштини дао је новој влади и скупштини, предвођених покретом Самоопредјељење, рок да до 28. априла у поноћ изаберу новог предсједника. Након истека петогодишњег мандата Вјосе Османи, покрет Аљбина Куртија није наишао на подршку опозиције да његови кандидати буду прихваћени и подржани за новог предсједника, те ће у наредних мјесец и по или два, гласачи на КиМ поново на биралишта.

Уставни суд је наложио да уколико до поноћи 28. априла предсједник не буде изабран, скупштина ће бити распуштена и расписани нови парламентарни избори.

Покрет Самоопредљење почео је процедуру избора новог предсједника, али није имао кворум од двије трећине, односно 80 посланика, колико налажу уставна правила. Са 66 посланика покрет Аљбина Куртија није могао да изабере новог предсједника и сачува надполовичну већину у скупштини, која му је гарантовала какву такву стабилност у влади. Посланици опозиције су у посљедња два дана бојкотовали свако скупштинско засједање владајуће већине, и минирали покушаје избора новог предсједника у посљедњем тренутку.

Курти је понашање опозиције назвао недржавним и антиинституционалним, оптужујући их да намјерно блокирају функционисање институција.

Оцијенио је да опозиција нема други циљ осим да опструише владу, истичући да њени поступци представљају непоштовање резултата избора и грађанске воље изражене на изборима 28. децембра. Према његовим ријечима, бојкот пленарних сједница је јасан доказ овог блокирајућег приступа.