Преокрет: У Црној Гори службено укинута нерадна недјеља

Уставни суд Црне Горе је на сједници одржаној 28. јануара укинуо као неуставан члан 35а наведеног закона јер се њиме крши слобода подузетништва гарантована Уставом, као и уставни принцип једнакости свих пред законом, јер је једној групи предузетника/трговаца омогућено обављати дјелатност недјељом и у дане државних и других празника, док је другој групи то забрањено.

"У одлуци се наводи да Устав гарантује право запослених на ограничено радно вријеме и плаћени одмор, али не прописује право на одмор искључиво недјељом", објашњавају из суда, преноси РТЦГ.

Напомињу да је Црна Гора потписница Конвенције о седмичном одмору у трговини и канцеларији, којом је предвиђено право на један слободан дан током седмично и да, кад год је то могуће, то буде дан који се подудара с даном у седмици, који се, када год је то могуће, треба подударати с традиционалним даном одмора, али не мора нужно бити недјеља, ако природа посла или пружање услуга то онемогућује.

Такође Законом о раду запосленима је гарантован један дан седмичног одмора, који се користи недјељом или другим даном у седмици, у зависности од природе посла, уз обавезу послодавца и државе да осигурају коришћење, односно поштовање тог права.

"Тиме што је законодавац једној групи предузетника омогућио радити, а другој не, упућује на то да Скупштина Црне Горе уважава чињеницу да постоји потреба за континуираним и свакодневним радом одређеног броја субјеката ради опскрбљивања потрошача. Међутим, успостављањем изузетака без образложења зашто је направио разлику међу предузетницима, законодавац није постигао уставноправно прихватљиву равнотежу између права предузетника којима је допуштен рад недјељом и права оних којима је он забрањен, до степена да се без икакве сумње може отклонити приговор о појави неједнакости друге групе субјеката у односу на прву", наводи се у образложењу одлуке о укидању нерадне недјеље.

Уставни суд Црне Горе наводи да су Уставом прецизно прописани разлози због којих се може ограничити слобода подузетништва (ради заштите здравља људи, животне средине, природних богатстава, културне баштине или сигурности и одбране Црне Горе) и да законодавац не може самостално прописивати нова ограничења изван тих уставних основа, нити без јасно утврђеног легитимног циља у јавном интересу.

"Тиме што је законодавац једној групи предузетника (апотеке, сластичарнице, пекаре, киосци, сувенирнице, цвјећаре, продавнице за погребну опрему, за заштиту биља, бензинске станице и продавнице за трговину на мало у оквиру бензинских станица, пијаце, итд.) дозволио да ради, а другој не, једну групу привредника довео је у неравноправан положај у односу на другу", наводи се у образложењу Уставног суда Црне Горе.