Пет држава тражи паузу у процесу интеграција Црне Горе у ЕУ, придружила им се и Хрватска

Холандија је тражила паузу у процесима који се тичу даљих интеграција Црне Горе у Европску унију, наводећи као образложење потребу за додатном анализом и доследнијом применом свих дефинисаних стандарда, пише подгорички Дан.

У том захтеву су јој се придружиле Хрватска, Естонија, Литванија и Летонија, чиме је створен додатан притисак на досадашњи темпо преговора, сазнаје незванично Дан.

Поменуте државе инсистирају на детаљној провери испуњености кључних критеријума пре него што се донесу било какве нове одлуке на европском нивоу.

Према извору Дана из Брисела, у овом тренутку сасвим је неизвесно када ће доћи до помака ка затварању поглавља и заказивању Међувладине конференције.

Расправе унутар радних тела показују озбиљне разлике у приступима чланица, док дипломате упозоравају да без потпуне сагласности свих страна није могуће направити наредне кораке.

Атмосфера у европским круговима одражава суздржаност, па се очекује да ће предстојећи сусрети проћи у интензивним разговорима како би се поново успоставио минимални консензус.

Оно што је сада већ, чини се, извесно јесте да неће бити затварања поглавља на маргинама Савета ЕУ овог месеца, како се очекивало и како је најављивано. Како преноси РТЦГ, интензивно се ради на добијању зеленог светла за нека од њих.

„Многа од тих поглавља веома су техничка и захтевају да свака држава чланица обави опсежне унутрашње консултације. Дакле, постоји жеља да се оствари напредак. Апсолутно смо сигурни у то и свакако смо гурали амбициозну агенду у смислу добијања одобрења, али, једноставно, мислим да нам је заправо понестало времена да се посао приведе крају. Скоро је завршен. Тако да је у питању фактор времена пре него било шта друго“, казао је званичник ЕУ.

Он је истакао да је током јула уложен велики напор када су одржане четири међувладине конференције, како за отварање кластера за Украјину и Молдавију, тако и за затварање поглавља за Албанију и Црну Гору.

Према његовој претпоставци, тренутна дешавања највероватније су улазак у нови циклус разматрања и одобравања нацрта заједничких позиција за затварање различитих поглавља.

Црна Гора је до сада затворила 18 од укупно 33 преговарачка поглавља.

Последња Међувладина конференција на којој су затворена поглавља одржана је у јулу. Тада се говорило о могућности затварања још једног поглавља пре летње паузе, међутим, рампу на поглавље 14 ставила је Хрватска.

То је друго поглавље чијем затварању је на пут стала та суседна држава. Хрватска је до сада дала сагласност за затварање готово свих поглавља, али задржава резерву према поглављу 14, које се односи на саобраћајну политику, а већ две године блокирано је и поглавље 31, које покрива спољну, безбедносну и одбрамбену политику.

Међувладина конференција средином октобра као најоптимистичнији сценарио

Пред Европском комисијом тренутно се налази девет преговарачких позиција, а министарка европских послова Маида Горчевић најавила је да ће до краја године бити послате и позиције за преосталих пет поглавља.

Таквим порукама одржавала се оптимистична прогноза да би Црна Гора могла да оствари зацртани циљ и до краја године оконча преговарачки процес са ЕУ.

Ипак, тренутна ситуација у европским дипломатским круговима јасно указује да још увијек није извјесно када би се могло затворити још поглавља. Најоптимистичнији сценарио је да би прва наредна Међувладина конференција могла да се одржи средином наредног месеца у Луксембургу.