Парастос за д‌јецу страдалу у Сиску: Кроз логор прошло више од 5.600 д‌јеце

Скуп сјећања на дјецу страдалу у усташком логору у Сиску, у организацији Српског народног вијећа, одржан је данас у сисачком Парку Диане Будисављевић, гдје је служен и парастос за најмлађе жртве логорског система у НДХ.

Историчар Марио Шимунковић рекао је да је Независна Држава Хрватска била злочиначка држава усташког режима, који је проводио расне законе, прогоне и масовна убиства Срба, Жидова и Рома те политичких противника и да је страдање дјеце у Сиску било посљедица те политике.

- Усташке власти и њихови нацистички савезници разарали су заједнице, убијали и затварали родитеље, одводили их на присилни рад и раздвајали породице, додао је Шимунковић.

Он је навео да су дјеца била смјештена на више локација у граду, у објектима који нису пружали ни основне услове за живот, а међу заточенима је било и дојенчади.

- Дјеца су лежала на слами и голим подовима, без довољно одјеће и покривача. Глад, хладноћа, нехигијенски услови и заразне болести односили су њихове животе. Већ исцрпљеној и болесној дјеци такви су услови додатно смањивали изгледе за преживљавање - рекао је Шимунковић.

Он је нагласио да о томе свједоче и документи настали за вријеме НДХ, пише портал "Новости".

- Сам управник Антун Најжар извјештавао је о стотинама умрле дјеце, о њиховој голотињи и хладноћи. Власти су знале за масовно умирање. Сачувани списак биљежи 1.152 умрле дјеце, односно свако шесто дијете које је тамо било допремљено - рекао је Шимунковић.

Он је указао на ревизионистичке покушаје да се карактер сисачког логора прикаже друкчије.

- Неки данас говоре да је у Сиску било прихватилиште за ратну сирочад, мјесто на којем су власти НДХ збрињавале и спашавале дјецу. Таквим се приказом брише одговорност усташког режима и прешућује кључно питање: ко је ту дјецу учинио сирочади? Ко је затворио и убијао њихове родитеље, одводио их на присилни рад и одвајао дјецу од мајки? - упитао је Шимунковић.

Он је нагласио да су многа од те дјеце имала живе родитеље и да су их власти насилно раздвојиле, а да су друга остала без родитеља због убистава и прогона.

- Без тих чињеница прича о збрињавању постаје оправдавање режима који је њихово страдање проузрокавао. Режим који је стварао сирочад данас се покушава представити као њихов доброчинитељ - навео је Шимунковић.

Он је рекао да је чување истине о дјеци Сиска дио одговорности да се таква страдања не би понављала.

Јелена Несторовић из Српског народног вијећа указала је да су кратки животи дјеце страдале у Сиску видјели више зла него што обичан човјек види у читавом свом вијеку.

- Растављени, отети, одузети од својих породица, превожени сточним вагонима, заражени болестима, окружени глађу, смрћу и бешћутношћу. На то се свело њихово тек започето дјетињство - рекла је Несторовићева.

Она је додала да би трагедија била и већа да није било добрих људи и њихове спремности да се одупру злу.

- Зло се не може побиједити без да му се људи супротстављају, без да једни у другима тражимо савезнике, не према националности, не према социјалном статусу или било којој другој категорији, већ према вриједностима које дијелимо и према добру које желимо себи и другима - закључила је Несторовићева.

Комеморацији су и ове године присуствовали преживјели логораши Невенка Кончар, која је као дјевојчица с непуних пет година прошла кроз сисачки дјечји логор, те Миле Вукмировић из Бањалуке који је преживио Јасеновац.

Осим бивших заточеника усташких логора и чланова њихових породица, комеморативном скупу је присуствовала отправник послова Амбасаде Србије у Хрватској Дејана Перуничић, као и посланици у парламенту Хрватске Марко Кричка и Кристина Икић Баничек, представници антифашиста Сиска и Сисачко-мославачке жупаније, те представници вијећа српске националне мањине.

Парастос у помен на дјецу која нису преживјела логор служили су сисачки парох Немања Ђурић и отац Лука Босанац, док је наступио дјечји хор из Пакраца.

Дјечји логор у Сиску, службено назван "Прихватилиште за дјецу избјеглица", дјеловао је од 3. аугуста 1942. до 8. јануара 1943. године.

У њега су након офанзиве на Козару и других усташко-њемачких операција допремана углавном српска дјеца с Козаре, Баније, Кордуна и из Славоније.

Многа од њих нису била сирочад: насилно су одвајана од родитеља, који су убијани, затварани или одвођени на присилни рад.

Према подацима учитеља Анте Думбовића, који је учествовао у спасавању и удомљавању дјеце и водио њихове спискове, кроз логор је прошло 5.607 дјеце, од којих је умрло њих 1.152.

У ранијим изворима и евиденцијама наводе се и већи бројеви заточене и умрле дјеце, наводи портал "Новости".