Пала финансијска хоботница у Србији: Лажни рачуни и станови исисали милионе

У опсежној и координисаноj акцији припадника Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције (УКП) – Одјељења за борбу против корупције, у сарадњи са Пореском полицијом и по налозима посебних одјељења виших јавних тужилаштава у Нишу, Новом Саду и Краљеву, сломљен је ланац финансијских малверзација широм Србије.

Слободе су лишена укупно 24 лица која се сумњиче да су кривичним дјелима пореске утаје, преваре, прања новца и злоупотребе положаја оштетила државни буџет, локалне самоуправе и приватне субјекте за застрашујући износ од преко 184 милиона динара и око 50.000 евра.

Случајеви који су расвијетљени у овој полицијској акцији откривају фрапантне методе којима су се осумњичени служили – од фалсификовања потписа дугогодишњих клијената, преко изградње читаве мреже „фантомских“ предузећа за прање новца, па све до фиктивне продаје станова сопственој малољетној дјеци и злоупотребе државних платформи попут е-шалтера Републичког геодетског завода.

Лесковац: Књиговодствени систем изграђен на превари

Један од најперфиднијих случајева забиљежен је у Лесковцу, гдје је повјерење клијената брутално злоупотријебљено унутар институције која је требало да штити њихове финансије. Полиција је ухапсила Т. С. (1969), власницу једне локалне књиговодствене агенције, као и њене запослене Н. Р. (1993) и Н. С. (1987).

Оне се сумњиче да су у периоду од марта 2015. до октобра 2021. године континуирано израђивале фалсификоване налоге за исплату. На тим налозима су безобзирно фалсификовале потпис свог клијента, иначе власника предузетничке радње из околине Лесковца. Са тако припремљеним лажним исправама, осумњичене су у пословним банкама редовно подизале новац и задржавале га за себе. Предузетник је касно схватио да је са његовог рачуна, током шест година, „исисано“ чак 8.115.454 динара.

Фиктивни битумен и лож-уље: Мрежа за утају пореза

Највећа група, која броји чак 14 ухапшених лица, пала је у сарадњи УКП-а и Пореске полиције. Ова криминална шема функционисала је на релацији Прешево–Београд–Чачак–Србобран, а у центру збивања налазило се Привредно друштво „Саба Белча“ д.о.о. Прешево.

Према наводима истраге, Д. Е. (1984), одговорно лице овог предузећа, уз помоћ С. Е. (1958), М. Д. (1985), Н. С. (1987) и Т. Т. (1981), креирао је лажни пословни лавиринт. Од маја 2022. до јануара 2024. године, они су фиктивно приказали набавку битумена и лож-уља од низа предузећа: ПД „Конкрет“ д.о.о. Београд (чија су одговорна лица В. П. и Т. С. ухапшени), ПД „7 Нин НО1“ д.о.о. Београд (ухапшени С. Т. и Ј. Т.) и ПД „Промо пен“ д.о.о. Чачак (ухапшен Р. Љ.).

Фиктивне фактуре износиле су укупно 32.928.601 динар. Овај износ је ПД „Саба Белча“ искористио као претходни порез са правом на одбитак, чиме су у потпуности избјегли плаћање ПДВ-а, амортизације и пореза на добит. На овај начин директно је оштећен буџет Републике Србије за 20.708.130 динара. Како би се новац „опрао“, пребациван је на рачуне фирми ПД „Ајнвахо“ из Србобрана и ПД „Шарк НБГ“ из Бачке, одакле је у готовини подигнуто скоро пет милиона динара.

Ниш: Склопио 16 лажних уговора и присвојио телефоне

Апсолутни рекорд по висини противправно присвојене имовинске користи у овој акцији држи Б. К. (1967) из Ниша, представник продаје једног познатог мобилног оператера. Он се сумњичи за злоупотребу положаја одговорног лица којом је компанију за коју ради довео до ивице амбиса.

Б. К. је од 2021. до 2024. године закључио уговоре са чак 16 правних лица за коришћење услуга мобилног оператера. Међутим, у уговоре је уносио потпуно лажне податке о броју корисника, као и о количини и класи наручених скупоцјених мобилних телефона. Након што би одговорна лица из тих фирми, често не знајући пуне детаље, потписала отпремнице, Б. К. је лично преузимао пакете са телефонима – неотворене. Умјесто корисницима, телефони су завршавали у његовим рукама, а касније и на црном тржишту. Овим маневром оштетио је мобилног оператера за невјероватних 131.051.213 динара.

Адвокат фалсификовао пресуду да би преотео катастарску парцелу

Истрага Посебног одјељења за сузбијање корупције у Нишу разоткрила је и озбиљан напад на систем државних регистара. Ухапшен је И. Р. (1976) из Куршумлије, по струци адвокат и, што је у овом случају кључно, професионални корисник е-шалтера Републичког геодетског завода (РГЗ).

И. Р. је у мају 2025. године бацио око на вриједну катастарску парцелу у Нишу, чији је корисник било једно привредно друштво у стечају. Користећи свој службени приступ е-шалтеру, он је Служби за катастар непокретности поднио захтјев за промјену имаоца права, али је уз њега приложио потпуно фалсификовану судску пресуду и лажна пуномоћја. Доведена у заблуду, Служба за катастар донијела је рјешење којим се права преносе на једно физичко лице. Адвокат је одмах потом поднио пријаву за упис права својине на име тог лица, чиме је себи или другом прибавио корист од око 8.450.000 динара, колико износи тржишна вриједност ове грађевинске парцеле.

Породични „бизнис“ у грађевинској фирми

Како се трговало некретнинама унутар породичних кланова показује случај из Ниша, гдје су ухапшени В. Ђ. (1949), бивше одговорно лице једне грађевинске фирме, као и његови помагачи Д. Ђ. (1974) и Т. Ђ. (1977).

Они су у периоду од 2014. до 2020. године безобзирно черупали имовину сопствене фирме. Кроз серију фалсификованих уговора и фиктивних компензација, продавали су станове сами себи и члановима своје уже породице по багателним или непостојећим цијенама. Фирма је оштећена за 12.260.000 динара. Истрага је утврдила да је главни осумњичени В. Ђ. себи прибавио корист од 8,8 милиона, свом тада малољетном сроднику обезбиједио стан вриједности 3,36 милиона, док су Д. Ђ. и Т. Ђ. инкасирали по 4,8 милиона динара.

Нови Сад и Краљево: Од новца за привреду до шверца окова за столарију

Акција није заобишла ни сјевер земље, као ни регион Шумадије и западне Србије.

У Новом Саду је ухапшен Н. М. (1982), заступник једног удружења грађана. Он се терети да је од 2020. до 2024. године новац који је удружењу уплатила Градска управа за привреду Града Новог Сада – у износу од 6.210.000 динара – потрошио ненамјенски, односно за личне потребе, док пројекти из основних уговора никада нису угледали свјетлост дана.

У Краљеву је расвијетљена филмска проневјера робе у транзиту. Возач у једном транспортном предузећу из Ћуприје, Г. С. (1984), требало је да превезе окове за столарију масе 2.838 килограма, власништво фирме из Аранђеловца, купцу у иностранство. Умјесто на гранични прелаз, возач је у мају 2023. године робу истоварио на тајној локацији у Србији и узео је за себе, оштетивши фирму за 49.817 евра. Његов саучесник В. Н. (1989) ухапшен је јер је знао да роба потиче из кривичног дјела, па је 1,6 тона ових окова експресно препродао једној фирми у Краљеву за 10.000 евра у кешу, без икакве пратеће документације.

Зајечар: Веза за бугарску превару

Као финале ове хоботнице, Одјељење за борбу против корупције ухапсило је у Зајечару С. М. (1959). Он се сумњичи да је био кључна карика у међународној превари. Од септембра 2018. до јануара 2019. године, С. М. је свјесно повезао одговорно лице једне фирме из Бугарске са М. Р., тадашњим фактичким власником фирме из Зајечара, који је раније процесуиран, знајући унапријед да М. Р. никада неће испоручити плаћену робу иностраном партнеру. С. М. је бугарског привредника константно држао у заблуди, увјеравајући га да роба стиже, а када је новац легао на рачун, пребацивао га је даље. За ову улогу „посредника“ и логистичара узео је провизију од 827.625 динара.

Епилог: Сви иза решетака

Свим ухапшеним лицима из ових независних, али истовремено вођених акција, одређено је полицијско задржавање до 48 часова. Они ће у законском року, уз обимне кривичне пријаве и материјалне доказе које је полиција прикупљала мјесецима, бити спроведени на саслушања у надлежна посебна одјељења виших јавних тужилаштава. Ова акција МУП-а и УКП-а јасна је порука да државни апарат неће толерисати системско урушавање домаће привреде и финансијску анархију. Специјализовани тимови настављају чешљање папирологије свих повезаних предузећа, те се очекује да ово буде тек почетак великих судских процеса.