Огласио се отац погинуле Ане Радовић: Уочени пропусти

Отац Ане Радовић (20), дјевојке која је заједно са Александром Масалушићем (37) погинула у тешкој саобраћајној несрећи код Чачка, огласио се након што је истрага о овом случају званично завршена.

Како тврди, породица не жели да спекулише нити да било кога унапријед оптужује, већ само да сазна шта се кобног дана догодило, којом брзином се возило кретало, као и да ли су сви доступни подаци заиста провјерени.

Према његовим ријечима, породица се након увида у документацију консултовала са адвокатима, а већ тада су, како тврди уочени пропусти.

Откривен могући узрок несреће у којој су страдали Ана и Стојкетов тјелохранитељ

"Што се тиче Анине погибије и случаја, консултовао сам се и са адвокатима и са вјештацима након што сам добио увид у документацију из тужилаштва. Прије свега, послали су нам непотпуну документацију, а да не причам о самом вјештачењу вјештака који је прегледао аутомобил. За тужилаштво је случај завршен зато што је починилац мртав, али ми смо тражили допунско вјештачење", започео је своју исповијест за "Телеграф.рс" Анин отац.

Како наводи, породица сматра да у извјештају постоје бројни пропусти, а као посебно спорно истиче вјештачење возила које је, како каже, по спецификацијама морало да има такозвану "црну кутију".

"У самом извјештају има бројних пропуста. Фокус је био на вјештачењу возила, које је, морам грубо да се изразим, урађено јако непрофесионално од стране тужилаштва. Да не причам о полицијском записнику који је рађен 72 сата након удеса, о изгледу банкине прије смрти и послије смрти моје кћерке", наводи он.

Први резултати истраге: Ана (20) и Александар (37) задобили стравичне повреде

Црна кутија у ауту?

Породица, како тврди, инсистира да се аутомобил детаљније испита, посебно због могућности да возило посједује уређај за биљежење података о догађају, односно такозвану "црну кутију".

У документацији коју је Милош Радовић доставио редакцији "Телеграфа", наводи се да је "црна кутија", односно ЕДР, дио модула задуженог за управљање сигурносним системима возила и да се обично налази у оквиру модула ваздушних јастука. Међутим, вјештак је, у вјештачењу у који је "Телеграф.рс" имао увид, навео да није сигуран да ово возило посједује ЕДР, као ни да ли је та функција била активна, те да би за очитавање тих података била неопходна дијагностичка опрема са одговарајућим софтвером.

Управо тај дио за породицу је, како каже Анин отац, један од кључних проблема.

"Прво, у записнику није наведен ни број моторног возила, ни број шасије, да би се каталошки установило да ли аутомобил посједује црну кутију која мора да се извади из аута. Вјештак је написао да, ако постоји, он нема технику да би то могао да уради, али се није потрудио ни да провјери да ли је возило посједује", тврди Милош Радовић за "Телеграф.рс".

Према његовим ријечима, породица не може да прихвати формулацију "ако постоји", јер се, како каже, ради о људском животу и смрти његове кћерке.

"Помињу брзину као узрок несреће, а нигдје није наведена брзина којом је ишло возило. Црна кутија је једина релевантна. Ја лаички причам, али и мој адвокат и вјештак су потврдили. Не може у извјештају вјештачења да пише 'ако постоји'. Овдје се ради о људском животу. Требало је да провјери и напише 'не постоји црна кутија' или 'постоји', а у случају да постоји, када већ нема технику да је очита, да се провјери ко то у Србији ради, па пошаље тамо. Неки чак и у 3Д технологији могу да реконструиши саму несрећу захваљујући подацима са ње", истиче он.

У налазу вјештака, према документацији, наводи се и да су усљед обима деформација на чеоној страни возила, насталих ударом у бетонски зид, уништени сви елементи кочионог система, управљачког механизма и електронике, због чега није било могуће утврдити стање тих система у тренутку несреће. Такође се наводи да су се, с обзиром на то да је ријеч о возилу новије израде и натпросјечног стања, као посљедица судара активирали безбједносни системи у виду ваздушних јастука, те да се са великом вјероватноћом може тврдити да слијетање возила ван коловоза није посљедица техничке неисправности.

Потребна додатна провјера

Анин отац, међутим, сматра да управо такав закључак захтијева додатну проверу, као и да породица жели да се утврди да ли постоји институција која може да очита податке из возила, јер, према његовим ријечима, не постоји законски рок који би спречавао такво вјештачење.

"Ако постоји институција која може да прегледа ту црну кутију, то треба да се уради. Колико знам, не постоји законски рок за то вјештачење. Ја као родитељ тражим само истину. Ако је ишао 150 на сат, хоћу да се зна. Само истину хоћу, ништа друго осим тога", каже Милош Радовић.

У документацији се, према наводима вјештака, наводи и да се на основу прегледа оштећења на возилу искључује могућност контакта тог аутомобила са другим возилом прије напуштања коловоза, као и контакт са металном заштитном оградом. Констатовао је и да су отворени сви ваздушни јастуци и ваздушне завјесе, да су разбијена стакла на вратима и предњи вјетробран, као и да су инструмент табла и управљач деформисани.

Ипак, отац погинуле дјевојке сматра да извјештај не даје довољно јасну слику о свим околностима несреће која је однијела живот његове кћерке.

"Свједока није било, они не могу да установе ни вријеме када се све догодило. Човјек ког сам ангажовао за вјештачење је неко ко је преко 2.000 возила прегледао. Како је рекао, ако је била јелкица у колима, мора то да напише у извјештају. Њих то више не занима јер је онај ко је возио мртав и то је то. По њима, крив је он сто посто, завршен случај", наводи потресени отац.

Посебно га, каже, боли и начин на који је потрага вођена, јер је аутомобил са тијелима Ане Радовић и Александра Масалушића пронађен тек три дана након несреће.

"Ја кажем полицајцу: 'Шта ви тражите у језеру кад је телефон био упаљен 15 сати?' Који то још телефон толико дуго може да остане функционалан испод воде? Само желим истину, своје дијете не могу вратити", каже он.

Према његовим ријечима, документација коју је породица добила не пружа одговоре које очекују.

"Најсликовитије, кад радите писмени на нивоу трећег разреда основне школе, имате увод, разраду и закључак. Ово што су они мени послали, то нема ништа", каже Милош Радовић.

"Имам право да знам"

На крају разговора, он поручује да ниједан поступак не може да му врати ћерку, али да као родитељ има право да зна шта се догодило.

"Мени ништа на свијету више не значи. Кћерку више немам, живјећу и умријећу без ње", каже Анин отац за "Телеграф.рс".

Подсјетимо, Ана Радовић и Александар Масалушић погинули су у тешкој саобраћајној несрећи која се догодила 24. новембра 2025. године на магистралном путу код Чачка, у мјесту Међувршје. Ана је, према ранијим информацијама, кренула из породичног дома на Златибору ка Београду како би платила предстојеће испите на Правном факултету, а са Златибора ју је повезао Александар Масалушић.

Њих двоје су се налазили у аутомобилу "ауди Кју 8", који је слетио са пута и завршио у бетонском пропусту поред магистрале. Тијела Ане и Александра пронађена су тек три дана касније, након што су спасиоци, рониоци и полиција претраживали језеро Међувршје и ријеку Западну Мораву.

Основно јавно тужилаштво у Чачку раније је саопштило да је донијело одлуку о непокретању кривичног поступка, јер је, како су навели, утврђено да је до незгоде дошло усљед пропуста у вожњи возача, сада покојног Александра Масалушића, као и да у удесу није учествовало ниједно друго возило ни лице.