Објављена европска листа срама, међу пет најгорих и Хрватска

Хрватска се нашла у друштву са још четири државе ЕУ за које се у најновијем извјештају Уније за грађанске слободе за Европу (Либертиес) упозорава да владе у тим земљама "досљедно и намјерно" нарушавају владавину права.

Хрватска је у друштву са Бугарском, Мађарском, Италијом и Словачком и за њу се каже да је земља са раширеном корупцијом и мањком одговрности у великим аферама, слабом независности правосуђа, нетранспарентним јавним набавкама, недостатком слободе медија и маргинализацијом независних институција уз пораст екстремизма и усташких симбола, што доприноси продубљивању друштвених подјела.

Ријеч је о извјештају који је објавила водећа европска група за грађанске слободе, односно невладина организација цивилног друштва која промовише грађанске слободе свих у ЕУ.

У извјештају је пет земаља означено као "растављачи", чије владе досљедно и намјерно слабе владавину права у већини подручја.

У извештају на 800 страница за 2026. годину, упозоравају да се, уз "растављаче", демократски стандарди активно погоршавају у још шест држава.

Што се Хрватске тиче, наводе да у 2025. години није било напретка у различитим аспектима владавине права.

- Након парламентарних избора 2024. године, коалиција Хрватске демократске заједнице и Домовинског покрета, крајње десне странке, држи парламентарну већину и формира владу. Стога су се одређени проблеми видљиви у посљедња два мандата хрватске владе, коју је предводио Андреј Пленковић, наставили у том раздобљу, док је дошло до озбиљних назадовања у неколико подручја. Јавна употреба поздрава "За дом спремни" и других усташких симбола порасла је (користио их је усташки режим током нацистичке марионетске државе НДХ у Хрватској), посебно током концерта пјевача који велича профашистички режим НДХ, којем су присуствовали неки министри и посланици у Сабору, а који је подржао и премијер - наводе у извјештају под укупном процјеном Хрватске, преноси загребачки Јутарњи лист.

Додају да су "упркос поновљеним чињеницама да је поздрав неуставан", нижи судови почели да ослобађају појединце због његовог скандирања, позивајући се на "необвезујуће политичке документе или непостојеће законске изузетке".

- Ова судска пракса, у комбинацији с политичком подршком, допринијела је умањивању и релативизацији поздрава у јавном дискурсу. Јавно повјерење у правосуђе остало је ниско, а нису предузети озбиљни кораци за враћање повјерења и рјешавање главних проблема у правосуђу. Штавише, Хрватска је остварила мали напредак у јачању свог оквира за борбу против корупције, а системске слабости и даље постоје у независности правосуђа, руководству тужилаштва и спровођењу кључних законодавних реформи - пише, између осталог, у извјештају.