Након појаве губе у региону, Батут поручује: Нема разлога за панику

Лепра, позната и као губа или Хансенова болест, хронична је заразна болест која је данас у потпуности изљечива примјеном комбинационе антибиотске терапије, саопштио је Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ поводом недавне појаве те болести у Хрватској и Румунији.

Бактерија Mycobacterium leprae изазива лепру, која се развија изузетно споро – период инкубације, од момента инфекције до појаве првих симптома, може трајати и више година, па понекад и 10 или више година.

Батут наводи да се лепра не преноси лако и да је за пренос потребан дуготрајан, блиски и поновљен контакт са особом која болује од лепре и није на лијечењу, најчешће током више месеци. Краткотрајни, повремени или уобичајени свакодневни контакти – на радном мјесту, у јавном превозу, школама, продавницама или здравственим установама – не представљају ризик за пренос инфекције.

„Већина људи који дођу у контакт са бактеријом Mycobacterium leprae никада не развије болест, захваљујући природној отпорности организма“, наводи се у саопштењу.

Након започете терапије, заразност престаје врло брзо, често у року од неколико дана, те особа која се лечи не представља ризик за околину. Због тога се лепра у савременој јавноздравственој пракси сматра болешћу која се контролише медицинским мерама, преноси Танјуг.

У случају дијагностиковања лепре примјењују се стандардни епидемиолошки поступци у складу са међународним смјерницама. Обољела особа добија одговарајућу антибиотску терапију, идентификују се и прегледају блиски контакти, а по процјени се успоставља надзор и примењује хемиопрофилакса.

Близак контакт сматра се особа која је била у дуготрајном, непосредном и редовном контакту са нелеченим оболелим, попут чланова домаћинства. Оваквим циљаним приступом омогућава се ефикасна заштита здравља без непотребног узнемиравања шире јавности.

Подаци Свјетске здравствене организације показују да је лепра и даље присутна у свијету, са 150–200 хиљада нових случајева годишње, највише у појединим деловима Азије, Африке и Латинске Америке.

У већини европских земаља и других развијених региона лепра је елиминисана као аутохтона болест, али се повремено региструју увезени случајеви – 79 увезених случајева је пријављено 2024. године у Европском региону СЗО.

Што се Србије тиче, последњи случајеви забиљежени су прије више деценија.

Батут истиче да због међународних путовања, миграција и дугог периода инкубације могуће је да се болест дијагностикује и у земљама у којима се иначе не јавља. Такви увезени случајеви су очекивана појава у савременом, глобално повезаном свету и не представљају показатељ локалног ширења болести нити угрожавања јавног здравља, посебно када се примјењују стандардне мјере дијагностике, лијечења и епидемиолошког надзора.