Линта о уцјенама из Загреба: Хрватска нема морално право да поставља услове Црној Гори

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да је врхунац лицемјерја то што Хрватска уцјењује Црну Гору захтјевима које ни сама није испунила прије уласка у ЕУ.
Линта подсјећа да је Хрватска у јуну 2011. године затворила преговоре са ЕУ о Поглављу 23 Правосуђе и темељна права, а прије тога није испунила ниједан од захтјева које сада тражи од Црне Горе.

"Хрватска не испуњава ни обавезе из Уговора о приступању са ЕУ, који је ступио на снагу 1. јула 2013. године, у вези са кажњавањем ратних злочина и низ других питања. Због тога Хрватска нема морално право да наступа као арбитар и поставља другима услове, а да истовремено не показује исту спремност да ријеши сопствене проблеме", поручује Линта.

Како подсјећа, према подацима Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човјечности и међународног права, током ратних сукоба од 1991. до 1995. године на територији под контролом хрватских војних, паравојних и полицијских снага постојало је више од 200 логора и затвора у којима су српски цивили и заробљеници били изложени свирепој тортури, мучењу и убиствима.

Процјењује се да је кроз те затворе и логоре прошло више од 10.000 Срба, војника и цивила, а више од 1.000 заточеника убијено или преминуло од посљедица мучења, док се, према подацима Комисије Владе Србије за нестала лица, на подручју Хрватске још трага за 1.533 особе српске националности, саопштио је Савез Срба из региона.

Дио бањалучког насеља Лауш остао без струје због пуцања проводника на далеководу

"Упркос размјерама страдања, највећи дио српских логораша и затвореника није добио новчано обештећење од Хрватске", истиче Линта.

Он наводи да Хрватска систематски опструише рјешавање питања несталих Срба с циљем да оправда лажни мит о такозваном домовинском рату према коме су Срби тобоже злочинци који нису имали цивилне жртве, док су Хрвати били наводно жртве великосрпске агресије.

"Због тога Хрватска одбија да идентификује око 900 ексхумираних тијела који се налазе у Заводу за судску медицину у Загребу, као и да ексхумира и затим идентификује више од 200 посмртних остатака Срба који се налазе на више од 30 познатих масовних и појединачних гробница", наглашава Линта.

Како подсјећа, велики број злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима у хрватским градовима, посебно током 1991. и 1992. године, као и послије злочиначких војно-полицијских акција, није процесуиран, а за злочине над више од 2.000 Срба током и послије "Олује" није правоснажно осуђен ниједан припадник Хрватске војске и полиције хрватске националности.

Хрватска, истиче Линта, систематски отима српску имовину и стечена права - куће, станове, пословне просторе, пољопривредно и шумско земљиште, заостале и неисплаћене пензије, динарску и девизну штедњу, путем законских одредби или фалсификовања докумената.

"Прогнани Срби немају ни право на накнаду новчане штете за више од 10.000 минираних кућа и пословних простора у хрватским градовима, углавном 1991 и 1992. године, гдје није било ратних дејстава", наводи Линта.

Међу осам захтјева од Црне Горе, које је Загреб доставио чланицама ЕУ, налазе се обештећење за заробљене припаднике хрватских паравојних снага заточене у сабирном центру Морињ, расвјетљавање судбине 14 несталих Хрвата из ратног периода, процесуирање ратних злочина, укључујући одговорност по командној линији и рјешавање имовинских права више десетина хрватских породица у Црној Гори.