Козарев упозорава: У БиХ, Хрватској и на Космету више од 9.500 особа се и даље води као нестали

Бројне породице у БиХ, гдје се догодио образац затирања српског народа, и даље живе у агонији несвјесне судбине најмилијих, а због политизације у застоју је процес тражења несталих и у Хрватској и на Косову и Метохији, рекао је генерални секретар Министарства спољних послова Србије Душан Козарев.
Козарев је навео да се образац затирања српског постојања догодио и широм БиХ, у Сарајеву, долини Неретве и дјеловима Подриња и Посавине.

Указао је да се на простору бивше Југославије након ратова деведесетих више од 9.500 особа и даље води као нестало, те навео да је са подручје Хрватске током злочиначке акције "Олуја" протјерано више од 250.000 Срба, од којих се њих 1.500 и даље води као нестало.

Нагласио је и да је судбина бројних киднапованих и несталих Срба на Косову и Метохији неразјашњена.

Он је истакао да случајеви попут монструозне трговине људским органима у "жутој кући", у којима судбина жртава остаје неразјашњена чак и послије 28 година, остају непобитан доказ селективне правде и двоструких стандарда међународне заједнице.

"Важно је имати у виду да ниједан припадник такозване ОВК није одговарао за ове злочине", рекао је Козарев.

Хуманитарна акција Црвеног крста РС: Потребно 50.000 КМ за транспорт вриједне донације из Њемачке

Он је навео да Србија остаје посвећена међународној и регионалној сарадњи усмјереној на пружање одговора породицама несталих, као и размјени и провјери информација које могу да допринесу рјешавању преосталих случајева.

Козарев је подсјетио и на страдање српског народа током Првог и Другог свјетског рата, посебно у НДХ.

"Тада је над нашим становништвом почињен геноцид у логору Јасеновац, када је приближно 500.000 Срба брутално и свирепо истребљено од стране усташа, док је укупан број жртава достигао око 700.000", рекао је Козарев.

Конференцију је путем видео-обраћања отворио предсједник Азербејџана Илхам Алијев, док се на званичној церемонији отварања присутнима обратио и предсједник Комисије те земље за ратне заробљенике, таоце и нестала лица Али Нагијев.