Изјаве хрватског министра Гордана Грлића Радмана изненадиле врх Европске комисије: “Урсула остала у шоку”

Хрватски министар отворио је питање сукцесије војне имовине вриједне, према процјени Загреба, више од 2,7 милијарди долара и поручио да се поједина преговарачка поглавља Црне Горе „пребрзо затварају“.

Црногорска страна европским званичницима пренијела је своју аргументацију и упозорила на покушај повезивања билатералних питања са завршницом приступних преговора.

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и европска комесарка за проширење Марта Кос биле су затечене и непријатно изненађене изјавама хрватског министра спољних послова Гордана Грлића Радмана у Морињу, тврди црногорска „Побједа“.

Како пишу, то су им потврдили извори из самог врха извршне власти Црне Горе.

Грлић Радман је током боравка у Црној Гори отворио питање сукцесије војне имовине бивше СФРЈ, чију вриједност Загреб процјењује на више од 2,7 милијарди долара, али је и јавно довео у питање брзину затварања појединих преговарачких поглавља Црне Горе.

„Марта Кос није могла да вјерује шта Радман прича“

Према информацијама „Побједе“, црногорска страна пренијела је Кос и Фон дер Лајен своју аргументацију у вези са сукцесијом и указала на покушај да се билатерална питања отворе управо у завршници европског пута Црне Горе.

– Кос, која је била заједно са Грлићем Радманом и Ибрахимовићем, није могла да вјерује шта Радман прича, док је Фон дер Лајен, која је за његову изјаву сазнала током посјете новом комуникационом центру Граничне полиције, била малтене шокирана – саопштио је извор „Побједе“ из самог врха извршне власти.

Саговорник овог листа тврди да се у Подгорици примјећује пракса да хрватски званичници управо током важних међународних догађаја у Црној Гори отварају билатерална питања и доводе их у везу са европским интеграцијама.

Посебну тежину, према оцјени извора „Побједе“, даје чињеница да су поруке из Мориња стигле 1. октобра, у тренутку када је Црна Гора била домаћин састанка министара спољних послова Берлинског процеса и када су Кос и Фон дер Лајен слале неке од најснажнијих порука до сада о завршници црногорских преговора са Европском унијом.

Загреб говори о 207 пловила и 2,7 милијарди долара

Грлић Радман је заједно са потпредсједником Владе и министром спољних послова Ервином Ибрахимовићем и Мартом Кос положио вијенац код спомен-плоче у Морињу, након чега је пред новинарима говорио о захтјевима Загреба у вези са војном имовином.

Хрватски шеф дипломатије рекао је да школски брод „Јадран“ представља само дио много ширег питања сукцесије.

Тврдио је да Хрватска располаже документацијом и интерактивним мапама према којима се 31. маја 1990. године око 207 војних пловила налазило у Хрватској, а свега тридесетак у Црној Гори.

Према његовим тврдњама, годину дана касније однос је био готово обрнут – око 207 пловила било је у Црној Гори, а тридесетак у Хрватској.

Говорећи о некадашњим војним бродовима, подморници, војној болници и другој имовини, Грлић Радман је вриједност онога што Загреб потражује процијенио на више од 2,7 милијарди долара.

Ријеч је, међутим, о процјени хрватске стране, а не о вриједности утврђеној заједничким међудржавним споразумом или одлуком међународног тијела.

Према сазнањима „Побједе“, црногорска страна предочила је европским званичницима свој став да се спорови проистекли из сукцесије бивше заједничке државе морају рјешавати кроз одговарајуће међудржавне механизме, а не претварати у додатна политичка мјерила у процесу приступања Европској унији.

Радман довео у питање брзину затварања поглавља

Још снажнију реакцију европских званичница, према тврдњама саговорника „Побједе“, изазвао је дио изјаве хрватског министра који се непосредно односио на приступне преговоре Црне Горе.

Грлић Радман јавно је рекао да има осјећај да се поједина преговарачка поглавља „некако пребрзо затварају“.

Говорећи и о Поглављу 14 – Саобраћајна политика, поручио је да се поглавља која захтијевају посебну пажњу не могу затварати само због геополитичких разлога, већ да за свако мора бити прецизно утврђено да ли су испуњена мјерила.

Додао је да државе чланице имају право да, у складу са својим аргументима, процјењују испуњеност критеријума за затварање поглавља.

Та порука стигла је у тренутку када је Марта Кос у Црној Гори говорила потпуно другачијим тоном.

Кос је на министарском састанку Берлинског процеса подсјетила да је Црна Гора већ затворила 18 преговарачких поглавља и рекла да Европска комисија очекује затварање још неколико на наредној међувладиној конференцији средином октобра.

– Сада сте чврсто у завршној фази, зато наставите да улажете сву енергију у успјешан завршетак преговора – поручила је Кос.

Она је оцијенила и да је напредак Црне Горе дао нови замах политици проширења на Западном Балкану, називајући 2026. рекордном годином за европску политику проширења.

Снажна порука стигла је и од Урсуле фон дер Лајен. Након разговора са премијером Милојком Спајићем, предсједница Европске комисије поновила је перспективу да Црна Гора постане 28. чланица Европске уније 2028. године и оцијенила да се земља налази у завршној етапи приступног процеса.

Двије поруке у свега неколико сати

Тако су се током практично истог дана из Црне Горе чуле двије политички битно различите поруке.

Кос и Фон дер Лајен говориле су о завршној фази преговора, новим затварањима поглавља и могућности чланства Црне Горе у ЕУ 2028. године, док је хрватски министар истовремено отворио питање војне имовине вриједне, према процјени Загреба, више од 2,7 милијарди долара и изразио резерву према брзини затварања појединих поглавља.

У Подгорици, према ријечима извора „Побједе“, очекују да се билатерална питања рјешавају дијалогом двије државе, али инсистирају на томе да она буду јасно одвојена од процјене да ли је Црна Гора испунила европска мјерила за затварање преговарачких поглавља.

То питање добија додатну политичку тежину јер се Црна Гора налази у завршници преговора, док одлуке о привременом затварању поглавља захтијевају сагласност држава чланица Европске уније.

Сукцесија потписана 2001, сукцесор СРЈ је Србија

Споразум о питањима сукцесије бивше СФРЈ потписан је у Бечу 29. јуна 2001. године између пет равноправних држава сукцесорки: Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Словеније и тадашње Савезне Републике Југославије. У име СРЈ документ је потписао тадашњи министар спољних послова Горан Свилановић.

Споразумом је регулисана распод‌јела различитих категорија имовине, финансијских права и обавеза некадашње заједничке државе, али је за војну покретну имовину прописан посебан режим.

Анекс А, који уређује покретну и непокретну државну имовину, предвиђа да материјална покретна имовина бивше СФРЈ, по правилу, припадне држави сукцесорки на чијој се територији налазила у тренутку проглашења њене независности.

Међутим, члан 4 Анекса А изричито изузима војну имовину из тог правила и прописује да покретна имовина која је чинила дио војне имовине СФРЈ буде предмет посебних аранжмана које треба да договоре заинтересоване државе сукцесорке.

То значи да се питање војне имовине не може свести само на правило о томе на чијој се територији одређена имовина налазила, већ Споразум управо за ту категорију предвиђа посебан договор заинтересованих држава сукцесорки, пише „Побједа“.

Црногорски медији траже да се Хрватска обрати и Србији, Београд давно одбио захтјев за надокнаду

Адреса за хрватске захтјеве, према овом тумачењу, није само Црна Гора већ и Србија као правни насљедник државе која је била потписница Споразума, пише „Побједа“. Раније је од Београда тражена надокнада од 10 милијарди долара на основу војне сукцесије, али након одбијања тај захтјев није понављан на исти начин.

Споразум је ступио на снагу 2. јуна 2004. године, након што су га ратификовале све државе сукцесорке. Хрватски сабор донио је закон о његовом потврђивању 3. марта 2004. године, док је инструмент ратификације Хрватске код депозитара положен 3. маја исте године.

Савезна Република Југославија Споразум је потписала 2001. године, а њен инструмент ратификације депонован је 10. октобра 2002. године.

Због посебног статуса војне имовине, питање које је Загреб поново отворио није правно завршено самим Споразумом из 2001. године, већ је ријеч о области за коју је предвиђено постизање посебних аранжмана међу заинтересованим државама сукцесоркама, пише Блиц.