Регион
19.11.2026.
16:47
Хрватска поново блокира Црну Гору на путу ка ЕУ
Загреб поново кочи европски пут Подгорице. Због вишедеценијског спора око Превлаке и границе на мору, блокирана су поглавља 14 и 15, док је Поглавље 22 добило зелено свјетло.

Хрватска је на сједници Комитета сталних представника држава чланица ЕУ (ЦОРЕПЕР) онемогућила Црној Гори затварање Поглавља 15 (енергетика) и поново "ставила рампу" на затварање Поглавља 14 (саобраћајна политика), сазнају "Вијести".
"Вијести" пишу да један њихов неименовани извор тврди да Хрватска није дозволила затварање Поглавља 15 због питања истраживања нафте и гаса у дијелу подморја, с обзиром на то да двије земље нису утврдиле границу на мору, док други каже да је разлог блокаде енергетски кабл.
Наводе и да у сриједу (18. новембра) навече нису успјели да званично потврде ове наводе, али додају да им је саговорник из Владе незванично рекао да није тачно да је спорно питање енергетског кабла.
Превлака спорна од распада бивше Југославије
Црна Гора и Хрватска спориле су се око границе искључивог хрватског економског појаса и истраживања нафте и гаса у пограничним блоковима, због неутврђене границе на мору.
Из Загреба су 2014. тврдили да је Црна Гора за истраживање нафте и гаса одредила подручја која нису њена, већ која припадају Хрватској, док је Црна Гора 2015. Одјељењу Уједињених нација (УН) за прекоморске послове и право мора (ДОАЛОС) упутила ноту због тога што је Хрватска расписала тендер за истраживање и експлоатацију угљоводоника у области Превлаке.
Граница између Црне Горе и Хрватске у рејону полуострва Превлака спорна је од распада бивше Југославије. Превлака се налази на улазу у Бококоторски залив.
Након ратних сукоба деведесетих година прошлог вијека контролу над спорним граничним појасом на Превлаци преузели су посматрачи УН - од 1996. до 2002. Те године утврђен је Протокол о привременом граничном режиму.
Према том протоколу, Хрватска има копнени дио полуострва и морски појас улаза у Боку Которску од 550 метара, док је дио акваторијума уз лијеву обалу полуострва проглашен "ничијим морем". Тај статус је задржан до данас.
Хрватска од децембра 2024. године не дозвољава затварање Поглавља 31 (спољна, безбједносна и одбрамбена политика) због билатералних спорова са Црном Гором.
Док су званичници Загреба поручили да неће бити попуштања док Црна Гора не испуни њихове захтјеве, из Подгорице су одговорили да отворена билатерална питања не би требало користити за условљавање завршнице процеса приступања државе ЕУ.
"Зелено свјетло" за једно поглавље
Од три поглавља Црне Горе која су била на дневном реду ЦОРЕПЕР-а – 22 (регионална политика и координација структурних инструмената), 15 и 14 – "зелено свјетло" добило је само прво.
Претходно је "пролаз" добило и Поглавље 16 (порези).
Хрватска је и у јулу спријечила затварање Поглавља 14, проблематизујући питање каботаже, односно права превозника из једне државе да обављају превоз унутар друге државе, као и питање ваздушних мапа, преноси Нова.
Загреб сматра да приказ граница ваздушног простора може утицати на позицију Хрватске у разграничењу са Црном Гором.
Хрватска од децембра 2024. блокира затварање Поглавља 31, иако је Црна Гора испунила завршно мјерило за његово затварање.
Загреб је тада одбио да да сагласност због отворених билатералних питања, додатно заоштрених након што је црногорски парламент усвојио Резолуцију о геноциду у Јасеновцу.
Хрватска је у октобру ове године доставила чланицама ЕУ документ са осам захтјева које Црна Гора треба да испуни прије приступања Унији, а који се углавном односе на нијерешена питања из ратова деведесетих година.
Загреб тражи обештећење хрватских држављана који су били заточени у некадашњем логору у Морињу, процесуирање одговорних за ратне злочине, расвјетљавање судбине 14 несталих хрватских држављана, рјешавање имовинских права хрватских породица у Црној Гори…
Међу захтјевима су и очување спомен-плоче у Морињу и промјена назива градског базена у Котору, који је носио име Зорана Гопчевића. Ти захтјеви су испуњени.
Два захтјева која Хрватска директно повезује са Поглављем 31 односе се на повратак школског брода "Јадран" тој земљи и разграничење између двије државе на подручју Превлаке.
Загреб сматра да му брод припада на основу споразума о сукцесији бивше Југославије, док Црна Гора оспорава такав став.
Пленковић: Нема попуштања
Премијер Хрватске Андреј Пленковић поручио је да неће бити попуштања Црној Гори када је ријеч о испуњавању захтјева.
Говорећи о рјешавању питања несталих, он је за Н1 казао да су идентификовали 14 особа именом и презименом и да чекају податке о њима од Црне Горе.
Шеф хрватске дипломатије Гордан Грлић Радман рекао је да свака држава која жели да постане чланица ЕУ мора испуњавати приступне обавезе које укључују и "вриједносна питања".
"Нећемо пристати на чланство, на затварање поглавља, ако се не ријеше та отворена, вриједносна питања", поручио је он у Вуковару, пренио је ХРТ.
Црна Гора настоји да преостала преговарачка поглавља затвори до краја ове године, како би остварила циљ да постане чланица ЕУ 2028.
Након међувладине конференције 19. новембра, Црна Гора ће имати 25 затворених поглавља од укупно 33.
Божовић: Нема једностраног утврђивања границе
Министар правде Црне Горе Бојан Божовић је у писму државној секретарки Министарства спољних и европских послова Хрватске Андреји Метелко Згомбић навео да отворена билатерална питања не би требало користити као средство условљавања у завршној фази приступних преговора са ЕУ.
Нагласио је, како је пренио РТЦГ, да Црна Гора не може прихватити једнострано утврђивање границе, али да је спремна да у најскоријем периоду припреми нацрт споразума о разграничењу на копну и мору.
Претходно је Пленковић крајем прошле недјеље изјавио да Црна Гора неће затворити преговоре са ЕУ ако не прихвати начела Бадинтерове комисије о копненом разграничењу.
Божовић је навео да Црна Гора не доводи у питање Бадинтерова начела, према којима некадашње међурепубличке границе чине основ граница држава насталих распадом СФРЈ, нити међународно право као основ за утврђивање државних граница, али да њихово прихватање не значи и сагласност с једностраним одређивањем конкретне граничне линије.
Рекао је да би, ако двије државе не постигну договор о граници, одговорно рјешење било закључивање споразума о заједничком подношењу спора о разграничењу на копну и мору пред обострано прихватљивом међународном инстанцом.
Влада је 12. марта формирала Комисију за разграничење с Хрватском.
Црна Гора и Хрватска спориле су се око границе искључивог хрватског економског појаса и истраживања нафте и гаса у пограничним блоковима, због неутврђене границе на мору.
Придружите се
Сазнајте све о најважнијим вијестима и догађајима, придружите се нашој Вибер заједници.
Препоручени садржај

Драгијевић и Јанковић пред судом негирали убиство Данке Илић: “Дијете нисмо ни видјели!
Регион
16:08

Почео главни претрес за убиство Данке Илић: Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић први пут јавно износе одбрану
Регион
14:11

Чупић: Вратићемо достојанство Скупштини, нека у парламенту побеђује снага аргумената
Регион
13:55


