Детаљи пресуде Кецмановићима: Тешки пропусти родитеља довели до трагедије у „Рибникару“

Виши суд у Београду данас је, у новој првостепеној пресуди, огласио кривим и осудио на затворске казне родитеље дјечака К.К., који је 3. маја 2023. године починио масован злочин у својој школи "Владислав Рибникар", када је убио десет особа, а шест ранио.

Ова пресуда долази након што је Апелациони суд укинуо прву, захтијевајући детаљније образложење околности.

Занемаривање и обука с оружјем као темељ трагедије

Отац Владимир Кецмановић осуђен је на јединствену казну од 14 година и шест мјесеци затвора за тешко дјело против опште сигурности и занемаривање дјетета, док је мајка Миљана Кецмановић осуђена на 2 године и 11 мјесеци затвора за занемаривање.

За разлику од првог објављивања, данашње је трајало нешто више од два сата.

Судија Драган Мартиновић, који је водио овај процес, детаљно је изнио све оно што је рађено током поступка, омогућивши јавности да чује и разумије дешавања у судници, с обзиром на то да је цијели главни претрес, осим завршних ријечи, вођен иза затворених врата.

Суд објавио детаље пресуде Кецмановићима, Владимир остаје у притвору

Несавјесно руковање оружјем: Отац одговоран за обуку и складиштење

Суд је утврдио да је Владимир Кецмановић прво кривично дјело починио тако што је обучавао сина да рукује оружјем и гађа мете, иако таква обука није одговарала дјечаковом узрасту. Како је судија Драган Мартиновић прецизирао, дјечак је обучен како да стоји, држи пиштољ, дише, нишани и пуца.

Такође, начин на који је окривљени чувао оружје и муницију у коферима за пренос, а не у металној каси у орману причвршћеној за зид, није био у складу са прописима, што је омогућило лак приступ. Није савјесно чувао оружје да не доспије у руке дјетета.

К.К. је 24. априла, док је био сам у кући и већ одлучио да почини злочин, од пола сата до сат времена тражио мјесто гдје стоји оружје и нашао га. Лако је погодио шифру, узео полуаутоматске пиштоље "збројевку" и "ругер", вратио их, а онда их 1. маја увече поново узео и сакрио у фиоку свог радног стола.

У ранцу са 92 метка и четири молотовљева коктела понио их је у школу 3. маја. Пуцао је само из "збројевке" и испалио 66 метака, а оштећене је погодило 50 пројектила.

ОСУЂЕНИ КЕЦМАНОВИЋИ: Владимиру 14,5 година, Миљани двије године и 11 мјесеци затвора

Из дјечакове перспективе: Притисак, насиље и жеља за бјегом

За грубо занемаривање родитељи су осуђени, јер су запустили сина. Како је рекао судија Мартиновић, из порука које су размјењивали види се да мајка и син нису развили односе љубави, топлине, привржености, нити су му родитељи пружили осјећај сигурности.

Међу њима је долазило до конфликата и тешких ријечи.

"Дечак је рекао да је мајци било важно да буде најбољи, да оствари пун потенцијал, да да све од себе и викала је на њега и љутила се што није постизао боље резултате. Рекао је и да је незадовољство мајке утицало на њега да уради у школи то што је урадио. Он је речи мајке, које су биле добронамерне, схватао као велики притисак, што је било погубно за његову психу, а што ниједан од родитеља није приметио", казао је судија Мартиновић образлажући пресуду.

Судија је навео и да због заштите приватности неће да говори о дјечаковом односу према сестри, који се види из мајчиних порука њему.

"К.К. је рекао и да је у том периоду престао да буде срећан и да је желео да се склони од куће и породице и да је начин да то постигне био да ово уради. Желео је да буде затворен и очекивао је да ће бити у затвору. Зато је и претраживао на интернету 'доживотне казне за најтеже злочине у Србији'. Није имао потребу да о својим осећањима разговара са родитељима или неким другим, нити да прича о својим емоцијама, јер је тако васпитан. Окривљени у породици нису развили однос заснован на љубави, поверењу, разумевању, заједништву, нити су му давали емотивну подршку. К.К. је имао велике проблеме и погледу својих осећања и мисли, због притиска од мајке развио је страх и растао са теретом да није довољно добар", казао је судија.

Дјечак се након уласка у школу уплашио тога што је хтио да уради и хтио је да зове мајку и каже јој, али је прије изабрао да испали метке у дјецу, него да је зове, јер се плашио не њене реакције, већ сазнања да је то планирао.

"Током 2021. и 2022. године свакодневно је играо игрице 'пуцачине' са насиљем и крвљу, које су за узраст 16 плус, а родитељи нису знали за то ограничење. Стручњаци су рекли да дете у агресивним игрицама губи осећаје за друге. Мозак се навикава на убијања и то онда преноси на реалан живот. К.К. је другу у седмом разреду рекао да би било забавно да терористи упадну, па да онда беже по школи, што је очигледно идеја из игрица", навео је судија Мартиновић.

Завршне ријечи у случају „Рибникар“: Изнесени детаљи преписке породице Кецмановић

Нису се обратили психологу

Како је казао, родитељи се нису обратили психологу када је дјечак завршавао шести разред, а што им је препоручила његова разредна, јер му је пало тешко што га неко дијете није позвало на рођендан и осјећао се одбаченим.

"Отац је рекао да је дечак био мета због знања и успеха у школи, да је био таргетиран од поједине деце, изопштаван из дружења, из спорта и да је био изложен психичком насиљу током целог школовања и да је сматрао да је то уобичајено за тај период одрастања, али нису предузели ништа конкретно. Дечак је једној девојчици послао поруку да жели да се врати у А смену, што говори да се у седмом разреду осећао још горе него у шестом. Суд је утврдио да му је била неопходна помоћ с обзиром на оваква осећања. Он је рекао да је ово урадио, јер је имао сметње, није умео да се прилагоди друштву, нити да протумачи своје и туђе поступке и изјаве", казао је Драган Мартиновић.

Грешка родитеља према судском вијећу је и што су дозвољавали да К.К. избјегава школу без разлога. То је примијетила и његова дадиља, да се дјечак прави да је болестан, а мајка му је слала поруке да се спреми и иде, да је немогуће да се осјећа малаксало, да је болест прошла, да обавезно иде, да је школа обавезна. Коста је рекао и да се често дешавало да остане будан цијелу ноћ и да заспи у 5.30 часова ујутру, што се десило и 3. маја и да је немогуће да родитељи нису примијетили тај проблем.

Судија је рекао и да због заштите малољетника неће говорити о томе шта родитељи нису примијетили у емотивној вези дјечака са једном дјевојчицом.

Otkriveno šta su snimile kamere u 'Ribnikaru' tokom masakra

Трагедија и кајање: Развој дјечака након злочина

"Дете од 13 година и 9 месеци за два минута и једну секунду убило је десет људи, деветоро деце, неке није ни познавао, а наставницу и још четворо деце ранио. Није био неурачунљив, што указује да је био психички запуштен. Знао је да чини нешто недозвољено, све је планирао корак по корак, каснио је у школу и темпирао да уђе пре завршетка првог часа да сва деца буду у учионици. Није понео књиге. Након завршетка разоружао се да га не би полиција убила и испољио егоцентризам и егоизам. Родитељи нису спречили његово девијантно понашање, нису га научили шта је добро и зло, шта је морално, а он је рекао да свакако није могао бити добро дете, ако је ово урадио", казао је судија.

Навео је и да га родитељи нису исправно васпитали, нити се руководили његовим интересима, што је њихова основна брига. Пружили су му могућност пуцања из ваздушног и ватреног оружја, што је било штетно по дијете.

"Свесни да је дете талентовано и обучено за руковање оружјем, нису смели да оставе арсенал оружја и муниције, које ће пронаћи пењањем на столицу, отварањем ормара и окретањем једне цифре шифре на катанцу. Дете је због својих осећања развило одбрамбени механизам, који се окренуо насиљу и агресивности. Дечак је рекао да би волео да су родитељи приметили да се са њим нешто дешава и да су га спречили", казао је судија Мартиновић.

Вјештачење не може да су уради након три године

Апелациони суд, када је укинуо прву осуђујућу првостепену пресуду, навео је да није утврђено на који начин је дјечак запуштен, а током суђења није урађено вјештачење на ту околност. Како је судија Мартиновић објаснио, то послије три године не може да се утврди, јер се он промијенио.

"Када је починио злочин дечак је имао 13,9 година, а када је почело суђење пред овим већем 16,5 година. У том периоду се дешавају развојни процеси, велике промене у мозгу, мишљењу, емоцијама, развија се морал, осећај друштвене одговорности, формира идентитет. За ово време он је направио напретке, рекао је да не би за себе рекао да је психопата, да је у болници научио да дели емоције, да му није најјасније зашто је хтео да се склони из куће, да је погрешно протумачио бескрајну љубав својих родитеља, да је у болници почео да верује у Бога и да је осетио потребу да се исповеди. Јасно му је и зашто му је отац рекао да не прича другарима да иде у стрељану. Сада се осећа зрелијим, имао је погрешну слику да је одбачен у школи и не мисли више да је непоказивање осећања доминација", казао је судија Мартиновић.

Суд је навео да је до овог побољшања дошло радом љекара, с обзиром да је дјечак у болници изолован и нема контакт ни са ким осим са докторима и полицајцима.

Сузе и мирно слушање пресуде

На објаву пресуде у Палату правде дошла је већина чланова породица убијених и рањене дјеце, као и рањена наставница историје Татјана Стевановић, која хода уз помоћ штаке.

Када су читани описи повреда (што је обавезан дио пресуде) убијених и рањених, свима је то подсјећање јако тешко пало. Родитељи су плакали, брисали сузе, држали се погнути за клупе испред.

Миљана и Владимир Кецмановић су мирно слушали пресуду. Нису имали никаквих реакција, једино би дјечаков отац повремено климао главом слушајући судију, али је одмахивао када је судија рекао да је сина називао психопатом.

Поуке за будућност: Судија Мартиновић позива на промјену закона

Судија Драган Мартиновић рекао је да искључиво са стручне стране сматра да ова пресуда, ако буде правоснажна, може да буде добар замајац за промјену одређених прописа.

"Пре свега спуштање границе година за које се може изрећи кривична санкција, јер деца данас брже сазревају, забрана деци да пуцају у стрељани, пооштрени услови за држање и ношење оружја и ограничавање садржаја на интернету, којем деца имају приступ. Један духовник је рекао: 'Када деца куцају на ваша врата отворите, јер ако их не отворите, отвориће им неко гори'. Као друштву нам желим да се оваква трагедија више никада не понови", казао је судија Драган Мартиновић, преноси Б92.