Деценија од убиства Јелене Марјановић

Пензионисани полицајац Жарко Поповић Поп, који је у вријеме убиства био шеф увиђајне екипе београдске полиције, и даље је увјерен да Јелена није убијена на мјесту гдје је нађено њено тијело.

Како је истакао, у то је сигуран због свог вишегодишњег искуства, а и самом учествовању у истрази убиства Јелене Марјановић.

- На основу вишегодишњег искуства и онога што знам о том случају, јер сам тада био шеф одсека за оперативно-увиђајне радње, и ја сам послао екипу која је урадила увиђај, могу да кажем да Јелена није убијена на том месту. Са 99 одсто сигурности тврдим да ја она убијена на другом месту и тамо само бачена. Зоран ми је и даље, са стручне тачке гледишта, главни осумњичени, али да ли као извршилац, саучесник или сведок злочина, то не могу да тврдим - сматра Жарко Поповић.

Он напомиње да су у овом случају начињени неки пропусти, због чега ни данас немамо сигуран одговор на питање - ко је убио Јелену Марјановић.

- У том случају било је много чудних одлука тужилаштва, и те одлуке су директно утицале на то да и после десет година неке ствари нису познате. Прво питање је зашто је тужилаштво тек после 16 дана дало налог да се претресе кућа Марјановића у Борчи, у којој је жртва живела. Друга ствар која је имала велики утицај у истрази је зашто је, након што је пронађено тело убијене Јелене, и о томе обавештено тужилаштво, дежурни тужилац рекао да се ништа не дира и не ради увиђај док он не дође, а појавио се тек после пет сати. Тог дана је била висока температура и до доласка тужиоца дошло је до промена на телу убијене - истиче наш саговорник.

Поповић каже и да је одмах по проналаску тијела обавијештен да су на Јелениној глави уочљиве три дугачке и дубоке посјекотине оштрих ивица.

- Повреде уочене на глави указују на то да је она ударена и убијена или дугачким ножем или сатаром. Да је убијена на другом месту и потом бачена у канал, показују нам и друге чињенице. Трагови крви пронађени на доњем делу растиња на ободу канала указују да је она ношена и да је крвава коса тада оставила трагове тамо. Друго, Јеленина патика, која је пронађена поред канала, имала је чист ђон и била је распертлана. Просто је невероватно да је ђон остао чист док је трчала по насипу, јер је тих дана падала киша и било је блата. Такође, како је могуће да је она трчала са одвезаним пертлама? Ако би се пронашло право место злочина и оружје којим је почињен, све би се лако решило, па би се можда и утврдио мотив. Стручни пропусти су, нажалост, имали главни утицај на то да овај случај буде обавијен мистеријом - објаснио је бивши инспектор за крвне деликте за Информер.

Јелена је, према оптужници, 2. априла 2016. са Зораном Марјановићем и њиховом тада петогодишњом ћерком отишла на насип у Борчи да џогира, док су се ово двоје играли на почетку тог насипа. Зоран је потом пријавио полицији да је нестала, а Јеленино тело је нађено сутрадан, 3. априла 2016, у каналу испод насипа.

Према наводима оптужнице, он је кобног дана оставио ћерку на почетку насипа, отрчао до супруге, одвукао је низбрдо до канала, па је насмрт претукао предметом који никада није пронађен, оставио леш у каналу и вратио се код дјетета, глумећи забринутост због нестанка супруге.

Марјановић је у јулу 2022. осуђен првостепено у Вишем суду у Београду на тада максималних 40 година затвора за тешко убиство супруге.

Међутим, у децембру 2023. Апелациони суд у Београду укинуо је ову пресуду и наложио ново суђење, уз образложење да су докази непотпуни и контрадикторни. Поновљено суђење је у току, а Зоран се брани са слободе. Од почетка је негирао злочин.