Данас почињу завршне ријечи на хашком суђењу Тачију и саоптуженима за злочине ОВК

Завршне ријечи оптужбе и одбране на судјењу бившем вођи ОВК Хашиму Тачију и тројици саоптужених за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99, почеће данас пред специјалним судом у Хагу.

Пред расправним вијећем предсједавајућег Чарлса Смита (Чарлс Смит) из САД, тужиоци и браниоци излагаће завршне аргументе до 18. фебруара.

По правилима суда, пресуда четворици бивших лидера ОВК биће, потом, изречена у року од 90 дана. Ако судијама буде потребно више времена за одлучивање, рок за изрицање пресуде може бити продужен за још 60 дана.

Заједно са Тачијем, за злодјела над Србима, Ромима и Албанцима проглашеним за „колаборационисте“ у око 40 притвора ОВК на Косову, као и у Кукешу и Цахану на сјеверу Албаније, оптужени су Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.

У вријеме обухваћено оптужницом, сви оптужени били су водећи чланови Главног штаба ОВК, а од прољећа 1999. и самопроглашене Привремене владе Косова.

По оптужници, они су индивидуално кривично одговорни за злодјела припадника ОВК почињена током немедјународног оружаног сукоба у оквиру „широких и систематских напада на особе осумњичене да су се противиле ОВК“.

Оптужница у 10 тачака терети Тачија,Весељија, Сељимија и Краснићија за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (двије тачке) и убиства (двије тачке).

Припадници ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници.

У оптужници је идентификовано 75 жртава – 51 српска, 23 албанске и једна ромска.

Шест тачака оптужнице терети Тачија (56), Весељија (57), Сељимија (53) и Краснићија (74) за злочине против човјечности, а четири тачке за ратне злочине.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над цијелим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала „противницима“.

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову, 4. и 5. новембру 2020.

Судјење Тачију и саоптуженима почело је пред судом у Хагу 3. априла 2023., а тужиоци су свој доказни поступак окончали 15. априла прошле године.

У хашкој судници је свједочило 125 свједока оптужбе, а изјаве десетина других свједока, тужиоци су као доказе увели у писаном облику.

Доказни материјал тужилаштва чини и 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.

У одбрану Тачија, свједочило је седам свједока, бивших британских и америчких званичника који су се са њим сусретали и водили разговоре 1998-99.

Ти свједоци, попут америчког генерала и бившег команданта НАТО Веслија Кларка (Весли Цларк) и изасланика САД Кристофера Хила (Кристофер Хил), дали су готово истовјетне исказе да Тачи није био војни командант, већ политички представник ОВК и да он није могао бити виновник злочина из оптужнице.

По свједоцима одбране, ОВК није ни била организована војска са централном командом и командним ланцом.

На питања тужилаца, Кларк, Хил и други свједоци Тачијеве одбране потврдили су, медјутим, да у то вријеме нису имали подробније информације о унутрашњој организацији и дјеловању ОВК на терену, нити о отимању и притварању цивила.

Доказе одбране у писаном облику приложили су још заступници четвртооптуженог Краснићија.

Сматрајући да тужиоци нису доказали њихову кривицу, другооптужени Весељи и трећеоптужени Сељими нису пред суд изводили свједоке одбране.

На судјењу Тачију и саоптуженима учествује и више од 150 жртава злочина из оптужнице.

Суд је, током процеса, саслушао извјештаје двојице вјештака за материјалну, физичку и менталну штету коју су жртве претрпјеле.

Уколико Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи буду проглашени кривим, све жртве које учествују на судјењу имаће право на обештећење.

Специјализована вијећа Косова, како се суд званично зове, основала је 2015. Скупштина Косова под медјународним притиском изазваним извјештајем извјестиоца Савјета Европе Дика Мартија о злочинима ОВК на Косову и у Албанији, објављеним 2011.

Суд је формално дио правосудног система Косова, али ради у Хагу. У пресудама и другим документима, суд је утврдио да на Косову влада упорна клима застрашивања и узнемиравања свједока против оптужених припадника некадашње ОВК.