Aрбутина: Хрватска доноси политичке одлуке о нуклеарном отпаду мимо струке

Начелник општине Двор Никола Арбутина изјавио је данас да је Хрватска вјероватно једина држава у свијету која прво доноси политичку одлуку о изградњи одлагалишта радиоактивног отпада у Черкезовцу, а тек онда израђује студију утицаја на животну средину која треба да покаже да ли је локација уопште погодна. "Шта ако се докаже да локација није погодна? Има ли држава резерну варијанту?", рекао је Арбутина на округлом столу у Загребу о проблематици збрињавања радиоактивног отпада у општини Двор.

Упозорио је да је локација планирана за изградњу складишта радиоактивног отпада саобраћајно одсјечена у критичним дијеловима године, односно да је путни правац Хрватска Костајница–Двор затворен два пута годишње по неколико дана због водостаја Уне.

Осим тога, каже Арбутина, коловоз на овом путу је изграђен 1965. године и до сада није обнављан, док је стање на другом путном правцу Глина – Двор још горе.

Потписани уговори у Бањалуци: Помоћ за девет неразвијених општина у Републици Српској

Он је навео да студија утицаја на животну средину ускоро иде на јавно излагање, укључујући и прекогранично излагање у сусједној БиХ.

"Очекујемо укључивање стручњака из цијелог региона, посебно из БиХ, гдје ће се расправљати снагом аргумената, а не снагом политике", рекао је Арбутина.

Он је указао да је Хрватска донијела уредбу о исплати накнаде општини Двор, али да је ријеч о минорним средствима у односу на огромни терет који држава ставља на леђа овој локалној заједници, посебно ако се узму у обзир будући изазови.

Према новој енергетској политици Хрватске, каже Арбутина, Двор ће уз постојећи радиоактивни отпад из Нуклеарне електране "Кршко" и институционални отпад добити и нови радиоактивни отпад.

Указао је да је Центар за збрињавање радиоактивног отпада у Черкезовцу у саставу Фонда за финансирање, док на подручју општине Двор нема ниједне институције нити стручне особе која води бригу о тако важном мјесту.

"Државни завод за радиолошку и нуклеарну безбједност спојен је у МУП, иако је ријеч о важној институцији и регулатору у поступку збрињавања радиоактивног отпада и успостављања Центра за збрињавање радиоактивног отпада", навео је Арбутина.

Он је истакао да у цијелом овом поступку они нису видљиви, а камоли да пружају пријеко потребну подршку локалној заједници или да обезбјеђују пројекте за њен развој.

Арбутина је подсјетио да је Хрватска већ донијела кључне одлуке за збрињавање радиоактивног отпада у Черкезовцу на граници са БиХ - усвојила просторни план, стратегију и национални програм.

Навео је да је Двор у протеклих неколико десетина година изгубио 11.500 становника и око 3.000 радних мјеста, те да је од некад угодног мјеста за живот постао једна од најслабије развијених општина у Хрватској.

СП Бањалука: Рестрикција воде не долази у обзир!

У Загребу се данас у организацији Српског народног вијећа и општине Двор одржава округли сто "Збрињавање нуклеарног отпада у општини Двор - проблеми и рјешења".

Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране "Кршко" и постојећи институционални отпад складишти на локацији Трговска гора у општини Двор, на самој граници са БиХ.