Zemlja puna osa, a svi se prave da ne zuje i ubijaju

Малољетник који је прошле године брутално убио полицајца Озрена Марана осуђен је на само пет година. Пет година за терористички напад у Босанској Крупи у којем је тешко рањен и Марановог колега Авдо Хасановић. Умјесто у затвор, биће послат у васпитно-поправни дом.

Разлог благе казне је тај што је у тренутку злочина имао 14 година, па му се по закону не може изрећи мјера малољетничког затвора, већ искључиво смјештај у васпитно-поправни дом. И за пет година, односно и мање, биће на слободи. Неко је добро познавао закон.

Са друге стране, сви који су тог дана били свједоци терористичког напада кажу исто - да се малољетник није понашао као дијете. Имао је 14 година али се и те како понашао као одрастао мушкарац јер су га једва савладали. Хасановић, који је преживио напад, рекао је да је малољетник био физички спреман. Ушао је у полицијску станицу с ножем, ходао право, без страха, с јасним циљем.

Узвикнуо је Текбир, Алаху екбер и убио.

Био је обучен за то.

Радикално инструисан, задојен мржњом и екстремизмом.

И након свега ипак мук. Пресуда није ни јавно објављена. Нико од надлежних се није огласио. Ни ријечи. Нема објашњења.

Сјетимо се и Рајловца и Зворника. Увијек иста матрица и све утихне.

А и федерални медији су заћутали, тек понеки су пренијели вијест о пресуди. Изгледа да се код многих процјењује да ли је нешто вриједно објаве и насловнице од тога чија је жртва. Односно, да ли је проливена „њихова“ крв. Нема везе што се радило о малољетнику који је извршио терористички напад.

Све утихне иако БиХ годинама носи етикету европског расадника радикалног ислама. Вехабије дјелују широм земље, у камповима, изолованим насељима, без икаквог озбиљнијег надзора. Праве кампове за обуку из којих шаљу “борце” на ратишта у Сирији или друга мјеста.

Они су као осиња гнијезда која нико не смије да дира, док осе слободно зује око нас. И убадају кад пожеле. Као што је овај малољетник убо и убио полицајца Озрена Марана.

Сјећате ли се и припадника вехабијског покрета који су у фебруару са женама и дјецом дошли на војни полигон код касарне "Миралем Југо" код Мостара и пуцали из ватреног оружја. Вјежбали људи.

Да не заборавим додати да је у истрази након напада у Босанској Крупи откривено да је малољетник био у контакту с више радикалних лица. Ухапшено је тада и седам особа. Код њих је пронађено оружје, новац, рачунари, УСБ-ови и већа количина папира исписаних на арапском језику. Неки су пуштени одмах, а осталима су касније одређене мјере забране. Пет особа је и даље под мјерама забране, али још нема никакве оптужбе. Поступајући тужилац у овом предмету раније је поднио оставку.

Сјећам се и како су из ФБиХ тада говорили да су безбједностно-обавјештајне агенције ипак показале висок ниво спремности те да ће из ове ситуације изаћи још спремнији на јачи искорак ка сузбијању и превенцији било какве врсте радикализма и екстремизма који може водити ка тероризму.

А сјећам се како су жустро говорили и да у нападу у Босанској Крупи, убиству и рањавању полицајаца нема елемената тероризма већ да је ријеч о појединачном акту једног тинејџера.

Жао ми је, ипак је био терористички напад. Још један пораз безбједносног система. Пораз правосуђа. И, пораз државе која ћути док се у њеном дворишту одгајају, обучавају и мотивишу дјеца да убијају “невјернике”.

Кажу да је убијени полицајац Озрен Маран био најбољи, наинтелигентнији и највиспренији полицајац који је више од 20 година радио часно и поштено. И погинуо је од руке дјетета којег су затровали мржњом.

Породици убијеног полицајца желим јаку вјеру, истрајност и снагу.

Његовој души нека је лака земља.

Осталима, нека је на прљав образ и срамоту.