Убиство Ариела Богдановића: Мандић тражи ослобађајућу пресуду, тужилаштво најстрожу казну

Републичко јавно тужилаштво Републике Српске затражило је изрицање најстроже казне Далибору Мандићу, неправоснажно осуђеном на 30 година затвора за тешко убиство Ариела Богдановића у Бањалуци, док је одбрана тражила ослобађајућу пресуду.

Износећи жалбу пред Врховним судом Републике Српске републички тужилац Свјетланка Бијелић рекла је да остаје у цјелости код навода из жалбе коју је поднијело Окружно јавно тужилаштво у Бањалуци, не улазећи у детаље.

Тужилаштво тражи доживотни затвор

”Предлажемо да се оптуженом изрекне најстрожа казна (доживотни затвор) и да се жалба одбране одбије као неоснована”, рекла је Бијелић.

Далибор Мандић је, по други пут, промијенио браниоца по службеној дужности. Умјесто адвоката Зорана Бубића, који га ја бранио у првостепеном поступку, жалбу одбране заступала је адвокат Бојана Пепић, по пуномоћи Раде Ћулибрка.

Она сматра да се првостепена пресуда не може заснивати на доказима које су супротни закону што се, прије свега, односи на признање које је оптужени дао у полицији, а које је пред судом повукао. Пепићева сматра да је Мандићу повријеђено право на одбрану, те је оспоравала и правну квалификацију кривичног дјела.

Признање незаконито, других доказа нема

”Оптужени је морао имати браниоца прије првог испитивања у полицији, што није био случај. Показ лица мјеста и записници о увиђају су незаконити и све је рађено прије него што је оптужени испитан. Када се изузме незаконито признање, нема ниједног доказа да је оптужени починио дјело које му се ставља на терет”, рекла је, између осталог, Пепић.

Она каже да ДНК вјештачење није повезало оптуженог и жртву. Није утврђена комуникација међу њима и сматра да суд из налаза вјештачења надзорних камера извлачи закључак, који ни сам вјештак Грегор Ковач није извукао. Оспоравала је налаз вјештака судске медицине наводећи да је констатовано девет убода ножем, а објаснио шест.

”Пресуда се не може заснивати на незаконитом признању. Кривица није доказана ван разумне сумње и када је тако суду остаје само да укине првостепену пресуду и поступак врати на ново суђење или да преиначи пресуду и оптуженог ослободи оптужбе”, рекла је Пепић.

Интелектуалац, умјетник, космополита...

Више од пола сата жалбу је износио и оптужени Мандић. За себе је рекао да је образован човјек, апсолвент агрономије, умјетник, интелектуалац, космополита, који је нашао запослење у Европској унији гдје је планирао да ради и издржава себе и мајку... Тврди да је хапшење за њега било трауматично и понижавајуће искуство.

”Мени, који никада раније нисам хапшен, поражавајуће је било поступање полиције и присиљавање на признање дјела које нисам починио. Све је монтирано да се случај закључи брзо и без правог кривца”, рекао је Мандић.

Тврдио је да је полиција прекршила све прописе и жалио се на поступање тадашњег браниоца Вање Лакић. Говорио је да су му повријеђена људска права и право на одбрану.

Мандић промијенио причу, тврди да је претучен

Иако је током свједочења у првостепеном поступку говорио да га у полицији и тужилаштву нису тукли, Мандић је сада наводио да га је полиција батинама натјерала да призна дјело.

”Држали су ме седам сати... Инспектор Милорад Тодоровић је почео да ме бије и на крају сам рекао да ћу изјавити шта год хоће само да престане да ме туче. Прво сам негирао кривицу, а признао сам након седам сати у полицији. Зашто би то добровољно урадио”, питао је Мандић.

”Била су два починиоца”

Изјаву, у којој је признао дјело, сачинила је инспектор Свијетлана Малић. Мандић тврди да му није дала да прочита написано, већ да је промијенила његову изјаву. Због тога је, како каже, у тужилаштву рекао да остаје код изјаве коју је дао у полицији.

Оспоравао је налаз вјештака Грегора Ковача, те налаз судске медицине, тврдећи да повреде на трупу Ариеала Богдановића указују да се радило о два, а не о једном починиоцу.

”Ја сам већ рекао да сам критично вече видио два рекреативца и да један од њих одговара опису починиоца”, истакао је Мандић.

Оптужени судијама ”држао слово”

Судија Вељко Икановић више пута је упозоравао оптуженог да не понавља све што је навео у писаној жалби, јер ”ово није главни претрес ни завршна ријеч”.

Упркос томе Мандић је износио све што сматра битним, те је ”држао слово” и првостепеном вијећу. Говорио је да су пресуду засновали на незаконитим доказима, да су ”креирали лажни доказ” и да су ослобађајуће доказе преокретали против њега. Сматра да су судије биле пристрасне уз опаску да би он требао бити слободан човјек.