Срамотно: Апелационо вијеће Суда БиХ ослободило Рамиза Дураковића оптужби за злочине у Чајничу

Апелационо вијеће Суда БиХ ослободило је некадашњег команданта 43. бригаде такозване Армије БиХ Рамиза Дураковића оптужби за ратни злочин над српским цивилима на подручју Чајнича 1993. године, уз образложење да није доказано да је имао сазнања о почињеним злочинима. Предсједавајућа Апелационог вијећа Амела Хусић рекла је да није спорно да су злочини почињени, нити да је Дураковић руководио акцијом, али да није доказано да је био упознат са убиством и паљењем кућа.

"Нико не спори да се злочин десио, нити да је оптужени руководио акцијом, али ниједан од проведених доказа не указује да су информације о убиству и паљењу кућа дошле до оптуженог, посредно или непосредно", рекла је Хусићева у образложењу пресуде која је правоснажна.

Оштећени Милош Пијевић, чија је кућа запаљена, упућен је на парнични поступак са имовинскоправним захтјевом.

Адвокат одбране Денис Јакић рекао је након изрицања пресуде да је одбрана од почетка тврдила да Дураковић није починио кривично дјело за које је био оптужен.

Он је додао да је Дураковић у притвору провео скоро двије године.

Суд БиХ првостепено је осудио Дураковића на три и по године затвора за ратни злочин над српским цивилима на подручју Чајнича 1993. године.

Дураковићу је првостепена пресуда изречена за убиство Даринке Пијевић и паљење кућа Рајка и Милоша Пијевића.

Дураковић, који је држављанин Србије и Њемачке, оптужен је да је као командант 43. бригаде такозване Армије БиХ знао за почињене злочине, а да није предузео неопходне и разумне мјере да казни починиоце.

Оптужница га је теретила за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва и то по Кривичном закону бивше СФРЈ, саопштено је из Тужилаштва БиХ, на чији приједлог је потврђена оптужница.

Суђење Дураковићу почело је у октобру 2024. године.