Зашто Глово одлази: Вишегодишњи губици и неисплатив модел у БиХ

Вијест да ће Глово угасити пословање у Босни и Херцеговини до 10. августа ове године изазвала је велико интересовање јавности, посебно имајући у виду да је ријеч о једној од најпознатијих платформи за доставу хране и других производа.

Из компаније су саопштили да се повлаче како би додатно фокусирали своје присуство на тржиштима с већим потенцијалом раста те усмјерили инвестиције на кључне земље у којима послују.

Али, финансијски извјештаји показују да је пословање Глова у БиХ годинама било оптерећено значајним губицима, упркос снажном расту прихода, пише БизнисИнфо.ба.

Од доласка на бх. тржиште Глово је биљежио континуирани раст прихода.

Међутим, раст прихода није био довољан да компанија постане профитабилна. Напротив, Глово је сваке године пословао с губитком:

2021. године губитак је износио 1,97 милиона КМ

2022. године 4,25 милиона КМ

2023. године 2,96 милиона КМ

2024. године 2,61 милион КМ

2025. године 3,15 милиона КМ

"Глово" напушта БиХ: О свему обавијестили кориснике, ево до када раде

Укупно гледано, компанија је у посљедњих пет година акумулирала губитке од око 15 милиона КМ. Посебно је занимљиво да је управо прошле године остварен највећи приход од оснивања компаније у БиХ, али је истовремено забиљежен и раст губитка у односу на годину раније.

То сугерише да повећање обима пословања није било довољно да модел постане одрживо профитабилан.

Осим Глова БиХ, групација контролише и бањалучку компанију Донеси д.о.о., која је лани остварила око милион КМ прихода. Али, ни ова фирма није успјела преокренути пословање у профитабилне воде те већ годинама послује с губицима који се мјере стотинама хиљада марака годишње.

Финансијски извјештаји отварају и питање начина на који је компанија организовала пословање у Босни и Херцеговини. Наиме, према доступним подацима, Глово је током 2024. године имао само једног запосленог радника. Током прошле године број запослених повећан је на 22.

Ипак, ријеч је о бројци која је знатно мања од броја достављача који су свакодневно били присутни на улицама градова широм Босне и Херцеговине. То указује да се значајан дио оперативних послова одвијао кроз партнерске компаније и посредничке фирме које су ангажовале достављаче.