Svaki četvrti zaposleni u Njemačkoj je stranac

Читави сектори њемачке привреде тешко би данас функционисали без радника усељеничког поријекла. Према подацима Дестатиса, у ту категорију спада више од четвртине свих запослених.

Међу вариоцима, на примјер, троје од петоро радника је усељеничког поријекла, а међу куварима и запосленима у производњи хране 54 одсто.

Позивајући се на бројке из прошлогодишњег микропописа – истовјетног великом попису, али на репрезентативном узорку – статистичари наводе да се 26 одсто свих запослених у Њемачкој уселило или су дјеца људи усељених послије 1950. године.Релативно мало запослених усељеничког поријекла има у неким пословима оптерећеним дефицитом радне снаге – чине осам одсто радника у хитним службама, девет одсто у правосуђу и 15 одсто у пољопривреди.Осим дефицитарних професија, људи усељеничког поријекла се ријетко запошљавају у полицији, јавној управи, школству и пореским службама.По секторима, удио је посебно велик у угоститељству, услугама чишћења зграда, хотелијерству, складиштењу и курирским службама.

Натпросјечан удио радника усељеничког поријекла регистрован је и у њези старих и аутомобилској индустрији. Ти сектори запошљавају по више од милион људи, а удио усељеника је у оба по 32 одсто.

Испод просјека запослености усељеника и њихове дјеце су јавни сектор, осигурање, пољопривреда и образовање.

Кандидат за Сенат изазвао скандал нацистичком тетоважом направљеном у Хрватској