Сарајевски десант на Козару: Ко жели да купи хотел „Монумент“?

Понуда за куповину хотела „Монумент“ у Националном парку Козара, до које је дошао портал Провјерено, открива покушај преузимања једног од најважнијих туристичких објеката у срцу једног од најзначајнијих мјеста српског отпора и страдања. Иако се као инвеститор појављује компанија чији назив асоцира на познату пословну групацију из Дубаија, анализа доступне документације и јавних података показује да иза те фирме остаје више неразјашњених питања него одговора, укључујући и то ко су стварни купци и чији капитал стоји иза понуде.

Како се може видјети из документације у коју је портал Провјерено имао увид, понуду је доставила компанија „Al Zarooni“ из Дубаија. У њој наводи да је спремна да преузме власништво над хотелом, задржи све запослене и уложи десет милиона евра у реконструкцију и развој. Међутим, увид у јавно доступне податке показује да та компанија биљежи веома ограничен пословни промет и да не постоје транспарентни финансијски извјештаји који би потврдили њен капацитет за инвестицију оваквог обима.

Дјелатност „Ал Заруни групе“ претежно је усмјерена на некретнине, грађевинарство и тржне центре у Уједињеним Арапским Емиратима, а не на хотелијерство и туризам. Управо зато остаје нејасно због чега је за ову трансакцију ангажована компанија таквог профила и ко стоји иза понуде.

Козара није само туристичка дестинација. Она је један од најважнијих симбола српског отпора и страдања у Другом свјетском рату, због чега свака промјена власништва над објектима унутар Националног парка има значај који далеко превазилази пословни аспект.

У бројним државама локалитети од изузетног историјског и националног значаја уживају посебан степен институционалне заштите, па се и располагање објектима који се на њима налазе посматра кроз призму јавног интереса. У случају Козаре, додатна питања отвара и нетранспарентна власничка структура понуђача. Уколико би се иза компаније која је доставила понуду налазили други интереси, поставља се питање на који начин би у будућности био третиран меморијални карактер овог простора и да ли би остао сачуван његов историјски идентитет.

Стратешки важна мјеста, што Козара јесте, у многим државама посебно се третирају и од стране државе. Самим тим, и сви објекти који су дио тог простора не могу се посматрати само из пословне призме. Уколико би неко из федерације преко арапске фирме успио да преузме хотел у срцу Козаре, ко може гарантовати да ће сјећање на Козару бити аутентично сачувано или да неће постати предмет ревизије и различитих интерпретација? Тамо гдје су ушле сличне фирме свједочимо агресивном ревизионизму – брисање српског постојања из историје Сарајева, отимање српских историјских тековина, сталне нападе и релативизацију српских жртава.

У том контексту, отвара се и питање на који начин Република Српска намјерава да штити објекте и локалитете од посебног националног значаја. Могући механизми укључују јачање домаћих инвестиција, већу контролу власничке структуре и правне инструменте који би спријечили евентуалне злоупотребе или промјену намјене таквих мјеста.

Очување Козаре и других меморијалних локалитета превазилази економске и туристичке интересе. Ријеч је о простору који има изузетан историјски, културни и идентитетски значај, због чега свака одлука која се односи на његову будућност захтијева потпуну транспарентност, јасно образложење и одговоран приступ надлежних институција.