РиТЕ Угљевик вечерас у поноћ престаје са радом: Српска ће сада увозити скупљу струју

Рудник и Термоелектрана Угљевик вечерас у поноћ обуставиће рад, што би енергетски систем Републике Српске могло приморати на већи увоз електричне енергије по високим тржишним цијенама.

Иако је раније најављивано да ће до прекида доћи током викенда због недостатка угља, рад је продужен за још два дана захваљујући преосталим залихама.

Међутим, експлоатација на копу Исток 2 тренутно је заустављена због неријешених имовинско-правних односа који онемогућавају наставак радова, изјавио је Новаковић за РТРС. РиТЕ Угљевик формално није у стечају, али се суочава с озбиљним финансијским и производним проблемима. Термоелектрана већи дио времена не ради, рачуни предузећа су блокирани, а дуговања се повећавају.

Недостатак угља

До садашњег стања довела је комбинација дугогодишњих проблема у снабдијевању угљем, међународних спорова и потешкоћа у управљању финансијама. Један од кључних разлога кризе јесте недостатак угља, повезан са дугогодишњим спором око концесије за лежиште „Угљевик исток 2“. Влада Републике Српске раније је право на експлоатацију овог налазишта додијелила компанији Цомсар Energy РС, у власништву руског бизнисмена Рашида Сердарова.

Радници РиТЕ Угљевик упозоравали су да је ово лежиште предвиђено за снабдијевање термоелектране те да дод‌јељивање концесије приватној компанији угрожава дугорочни опстанак предузећа. Због тих проблема радници су током 2024. године организовали штрајк, док су банке у том периоду блокирале рачуне предузећа због неизмирених обавеза према добављачима.

Влада Републике Српске је у јануару 2026. године одлучила да концесију пренесе на РиТЕ Угљевик. Тиме је требало да буду створени услови за експлоатацију приближно 50 милиона тона угља, што би, према процјенама, могло омогућити рад термоелектране у наредних 25 година.

Ипак, пренос концесије није одмах ријешио проблем. Угаљ из новог копа почео је пристизати са закашњењем, а експлоатација се и даље суочава с препрекама. Термоелектрана је у јулу поново обуставила рад, након свега два и по мјесеца рада, док је у аугусту објављено да неће бити поново покренута док се не заврши поступак експропријације земљишта.

Дуг према Словенији додатно оптерећује пословање

Други велики проблем представља дугогодишњи спор са Словенијом, повезан с њеним улагањем у изградњу термоелектране током осамдесетих година прошлог вијека.

Арбитража у Београду је 2023. године наложила РиТЕ Угљевик да исплати 67 милиона евра одштете, а потом и додатних 58,2 милиона евра. Уз новчане обавезе, предузеће је обавезано да словеначкој компанији ЕГС-РИ испоручује трећину произведене електричне енергије до краја радног вијека термоелектране.

У априлу 2026. године потписана је нагодба према којој словеначки ХСЕ треба да добије укупно 188 милиона евра и трећину произведене струје. У јуну исте године РиТЕ Угљевик емитовао је акције вриједне 25,65 милиона КМ ради измирења дијела обавеза по овом основу.

Додатно оптерећење

Такве обавезе представљају додатно оптерећење за предузеће које већ има озбиљне проблеме с производњом и приходима. Осим што мора враћати дуг, РиТЕ је обавезан дио електричне енергије уступати словеначкој страни, чиме се смањује количина струје којом може располагати.

Коријени спора сежу у вријеме бивше Југославије, када је словеначка електропривреда учествовала у финансирању изградње термоелектране, уз договор да заузврат добија трећину произведене електричне енергије. Испоруке су прекинуте након рата, а словеначка страна је годинама путем арбитражних поступака настојала остварити своја права на струју и новчану накнаду.

Финансијски проблеми

Кризи су допринијели и проблеми у управљању те све тежа финансијска ситуација. Скупштина акционара раније је донијела одлуку о смањењу капитала РиТЕ Угљевик са 256 милиона КМ на приближно 67,7 милиона КМ, док је Бањалучка берза привремено обуставила трговање акцијама овог предузећа. Према наводима извора Журнала, пословање РиТЕ Угљевик у великој мјери зависи од тога да ли ће Електропривреда Републике Српске обезбиједити средства за измирење обавеза према словеначкој страни.

Додатно незадовољство изазвале су одлуке управе које се односе на примања запослених. У фебруару 2026. године цијена рада смањена је са 180 на 172 КМ без сагласности синдиката. Крајем јула организован је и штрајк упозорења, током којег су радници захтијевали уплату доприноса и повећање плата.

Због застоја у производњи, недостатка прихода и нагомиланих обавеза, предузеће се налази у све тежој ситуацији, док радници истовремено страхују за своја права и сигурност радних мјеста.

Предузеће од стратешког значаја

РиТЕ Угљевик послује у оквиру Мјешовитог холдинга Електропривреда Републике Српске. Предузеће обједињује рудник угља и термоелектрану инсталисане снаге 300 мегавата, која је почела с радом 1985. године.

Димњак термоелектране висок је 310 метара и представља највиши објекат у Босни и Херцеговини. Осим значаја за електроенергетски систем, термоелектрана је годинама предмет критика због емисија сумпор-диоксида и уврштавања на листе великих загађивача у Европи.

РиТЕ Угљевик се у јавности нашао и због трансакције повезане с компанијом Цомсар Energy РС. За откуп ове концесионе компаније од руског бизнисмена Рашида Сердарова исплаћено је више од 150 милиона еура. На истој скупштини акционара промијењен је и представник РиТЕ Угљевик у скупштини Цомсар Energy РС.

Криза без једноставног рјешења

Тренутни проблеми РиТЕ Угљевик резултат су више међусобно повезаних фактора. Недостатак угља, застој у експлоатацији на копу Исток 2, неријешени имовинско-правни односи, обавезе према Словенији и дугогодишње финансијске потешкоће довели су предузеће у ситуацију у којој тешко одржава стабилну производњу.

Без довољне количине угља нема континуираног рада термоелектране, а без производње изостају и приходи потребни за измирење дугова и других обавеза.

Евентуална дужа обустава рада могла би додатно повећати потребу за увозом електричне енергије, што би представљало ново оптерећење за енергетски систем Републике Српске.