Пријети ли еврозони нова дужничка криза?

Евро је пао на најнижи ниво у односу на амерички долар у посљедњих 17 мјесеци, док на финансијским тржиштима расте забринутост због стања француских јавних финансија. Аналитичари упозоравају да би проблеми друге највеће економије еврозоне могли постати шири европски проблем.

Евро се почетком седмице спустио на око 1,12 долара, што је најнижа вриједност од почетка 2025. године. Од почетка ове године у односу на долар ослабио је за око пет одсто.

На пад европске валуте утиче више фактора, од високих цијена енергената и кретања каматних стопа до очекивања повезаних с америчким Федералним резервама. Међутим, посљедњих дана у средишту пажње нашла се Француска.

„Инвеститори се припремају за већи фискални ризик“, каже Рикардо Амаро из Оксфорд економикса (Oxford Economics).

Инвеститори посљедњих дана интензивније продају француске државне обвезнице, а принос на десетогодишње обвезнице накратко је достигао пет одсто. Тиме расту трошкови задуживања Француске, али и нервоза на тржиштима.

Француска већ годинама има проблема с јавним финансијама. Од доласка Емануела Макрона на власт 2017. године, јавни дуг повећан је за више од билион евра и сада износи готово 118 одсто бруто домаћег производа (БДП). Буџетски дефицит годинама премашује пет одсто БДП-а.

Дио капитала сели се из Француске у Њемачку

Инвеститори због тога дио капитала селе у сигурније њемачке државне обвезнице. Разлика између приноса на француске и њемачке десетогодишње обвезнице достигла је највиши ниво од дужничке кризе еврозоне почетком прошле деценије.

Такав развој догађаја поново је отворио питање да ли ће Европска централна банка морати да интервенише ако нервоза прерасте у озбиљнију тржишну кризу.

Аналитичар Дојче банке (Deutsche Bank) Џим Рид упозорио је да је прошле седмице у једном тренутку постојала опасност од „мање панике“.

Ипак, засад нема сагласности да је ријеч о почетку нове европске дужничке кризе, пише Дојче веле (Deutsche Welle).

Слабији евро могао би да погура цијене

Додатну неизвјесност ствара француска политичка ситуација уочи предсједничких избора 2027. године. Национално окупљање (РН) има снажну подршку, а дио инвеститора страхује од могућих промјена економске политике након избора.

Слабљење евра могло би имати директне посљедице и за грађане.

Нафта, гас и бројне друге сировине плаћају се у доларима, па слабији евро поскупљује њихов увоз и повећава трошкове енергије, производње и превоза. То би могло поново да појача инфлаторне притиске.

Аналитичари ипак упозоравају да поређења с дужничком кризом из 2012. године засад могу бити претјерана.

Међутим, ако иза слабљења евра заиста стоје све веће сумње у одрживост француских јавних финансија, проблем више није само француски.

„Слабост евра не треба посматрати изоловано“, упозорава Амаро.

У том случају, стање француских финансија постаје питање за цијелу еврозону.