Предсједник ММФ: Свјетска економија на граници фискалне одрживости, потребне хитне реформе

Свjетска економија је на граници фискалне одрживости због раста јавног дуга и глобалних шокова, а државама су потребне хитне реформе и пажљиво балансиране економске политике како би се избориле са овом ситуацијом, оцjенила је Кристалина Георгијева, предсjедник Међународног монетарног фонда.

Према њеним ријечима, владе морају да убрзају реформе усмјерене на привредни раст како би повећале продуктивност и ојачале отпорност економија на будуће кризе.

"Снажна економија је најбољи амортизер шокова", додала је она, уз поруку да је након неутрализације тренутних поремећаја потребно обновити фискалне резерве.

Предсједница Фонда напомиње да се креатори монетарне политике суочавају са изазовом да одрже кредибилитет, балансирајући између очувања одрживости јавних финансија и заштите најугроженијих слојева становништва.

Георгијева оцењује да су многе земље до сада избјегле широке и неселективне мере попут општих пореских олакшица, субвенција за енергију и контроле цијена, али упозорава да се у појединим случајевима такве политике ипак уводе, укључујући извозне рестрикције и широко заснована пореска растерећења.

Такве мјере, иако мотивисане жељом да се ублаже посљедице кризе, могу да продуже период високих цијена и додатно оптеретити јавне финансије, наводи она.

Посебан нагласак стављен је на потребу да се, поред краткорочних одговора на шокове, не занемаре дугорочни фактори који обликују глобалну економију, укључујући геополитику, трговинске токове, технолошке промене, демографске трендове и климатске изазове.

На фискалном плану, Георгијева понавља да високи нивои јавног дуга већ дуже вријеме ограничавају маневарски простор влада, али упозорава да је сада ситуација додатно погоршана кумулативним ефектом више узастопних шокова.

За разлику од периода пандемије вируса корона, када је фискална подршка била широко примјењена, тренутни контекст карактерише нагомилавање криза које су довеле дуг на ризично високе нивое.

Према процјенама ММФ-а, глобални јавни дуг могао би да премаши 100 одсто светског БДП-а до 2029. године, што је ниво забиљежен посљедњи пут након Другог свјетског рата.

Георгијева оцјењује да тренутни поремећај због рата на Блиском истоку представља "спор шок из 20. вијека у условима 21. вијека", јер физичка испорука енергената не може брзо да одговори на нагле промјене на тржишту.

Танкерима је потребно и до 40 дана да стигну до удаљених дестинација, попут острвских држава у Тихом океану, што додатно успорава стабилизацију тржишта.

Посебно су погођене азијске економије које у великој мјери зависе од увоза енергената из региона Персијског залива.

Поред нафте и гаса, већ се биљеже несташице деривата попут нафте за петрохемијску индустрију и хелијума, што ствара додатне поремећаје у индустријским ланцима снабдјевања.

Георгијева упозорава да ови проблеми неће нестати преко ноћи, чак и у случају брзог завршетка сукоба, због логистичких и транспортних изазова.

Како би се ублажиле посљедице, Фонд препоручује државама да примене мере штедње енергије, укључујући подстицаје за коришћење јавног превоза, па чак и његово привремено бесплатно коришћење, као и ширу примену рада од куће, по узору на праксу током пандемије.

Георгијева истовремено очекује раст потражње за финансијском подршком, процењујући да би потребе земаља чланица у кратком року могле износити између 20 и 50 милијарди долара.

Дио тог износа односи се на проширење постојећих програма, којих тренутно има 39, као и на нове аранжмане за најмање десетак земаља, међу којима су многе из подсахарске Африке.

Дугорочна инфлациона очекивања су за сада стабилна, али краткорочни притисци расту, а даљи развој ситуације зависиће од трајања сукоба, стабилности ланаца снабдјевања и ефикасности економских политика које државе буду примјењивале, поручила је Георгијева, преноси Спутник Србија.