Поднесене пријаве за утају 5,3 милиона КМ пореза и доприноса

Пореска управа Републике Српске поднијела је 37 извјештаја о кривичним дјелима за која постоји основана сумња да је њиховим извршењем утајен порез од 5,3 милиона КМ, изјавио је у интервјуу Срни директор Управе Горан Маричић.

Маричић је појаснио да су то углавном кривична дјела утаје пореза и доприноса, а надлежна тужилаштва ће оцијенити да ли ће бити вођен кривични поступак.

Он је навео да је током више од 4.000 теренских и канцеларијских контрола откривено више од 23 милиона КМ новоутврђених пореских обавеза, те да је издато прекршајних налога у вриједности већој од једног милиона КМ, а да је у 3.950 контрола промета преко фискалних каса утврђено 2.137 неправилности.

- То све не говори о постојању финансијске недисциплине или да постоји значајан број неодговорних појединаца који не врше пријављивање својих прихода и радника. То говори о томе да имамо добро управљање контролом, односно управљање ризицима и ефикасно планирање контрола - истакао је Маричић.

Према његовим ријечима, Пореска управа за то максимално користи инспекторе који врше контроле на терену.

ЕВИДЕНТИРАН ДУПЛО ВЕЋИ ПРОМЕТ УВОЂЕЊЕМ Е-ФИСКАЛИЗАЦИЈЕ

Маричић је напоменуо да је потпуно спроведена е-фискализација којом се Пореска управа бави већ двије године у два обухвата пореских обвезника.

- Сада вршимо анализу ефикасности примјене електронске фискализације, јер нам омогућава, прије свега, успјешније контроле. Будући да сада имамо пуно више података, можемо правити одређене анализе - рекао је Маричић.

Он је навео да те анализе представљају добру основу за управљање ризицима, односно користе се за боље планирање контрола без обзира на то да ли је ријеч о теренским или контролама промета преко фискалних каса.

- Новом фискализацијом имамо значајно већи обухват него раније и дупло већи евидентирани промет. То нам је корисно за смањење сиве економије - нагласио је Маричић.

Он је указао да сама чињеница да је сада већи број обвезника који евидентирају промет преко фискалних каса даје наду у додатно повећање фискалне дисциплине и смањење сиве економије.

СТРАТЕШКО ОПРЕДЈЕЉЕЊЕ – СМАЊЕЊЕ АДМИНИСТРАТИВНИХ БАРИЈЕРА ПРЕМА ОБВЕЗНИЦИМА

Маричић је навео да Пореска управа Републике Српске већ дуги низ година биљежи позитивне трендове, прије свега у наплати јавних прохода и ефикасности рада који се на различите начине мјери.

Он је рекао да је коефицијент ефикасности рада Пореске управе када је ријеч о односу потрошеног новца на администрацију и наплаћених прихода сада 0,93, односно за потрошену једну КМ Управа наплати 116 КМ јавних прихода, што је на европском нивоу.

- Што се тиче свих осталих параметара ефикасности рада Пореске управе, стратешко нам је опредјељење да смањимо административне баријере према пореским обвезницима, односно да им олакшамо да испуне законом утврђене обавезе - нагласио је Маричић.

Он је напоменуо да већ годинама постоје могућности да порески обвезници подносе пријаве у електронској форми, што значи да не морају долазити у Пореску управу.

- Регистровани порески обвезници имају могућност електронске комуникације. То је двосмјерна и сигурна дигитална комуникација у смислу подношења захтјева, добијања одређених увјерења, рјешења, електронске комуникације са банкама о достављању аката о принудној наплати - навео је Маричић.

Он је указао да са Нотарском комором Републике Српске постоји спразум да нотари имају приступ евиденцијама Пореске управе о плаћању пореза на непокретности, чиме је олакшано купцима и продавцима јер више не морају да долазе у Управу по увјерења.

- И даље смо опредијељени да те услуге дижемо на виши ниво, јер то штеди вријеме и новац пореским обвезницима и повећава ефикасност рада Пореске управе, али и добровољну наплату пореза - нагласио је Маричић.

НАСТАВЉЕНИ ТРЕНДОВИ РАСТА НАПЛАТЕ ЈАВНИХ ПРИХОДА

Маричић је напоменуо да је лани наплаћено готово 4,5 милијарди КМ јавних прихода или више за 416 милиона КМ него у 2024. години, те указао да су настављени трендови из ранијих година у расту наплате ових прихода.

Он је навео да се биљежи повећање наплате по готово свим структурама прихода и указао да је наплата директних пореза већа за шест одсто.

- За 12 одсто више наплаћено је доприноса, а 10 одсто више осталих јавних прихода. Код пореза на доходак наплата је била већа за 16 процената. Код пореза на добит нешто је мања наплата, док је наплата таксе и накнаде већа за 13 одсто - рекао је Маричић.