Нови талас поскупљења хране стиже у Европу

Раст цијена нафте и гаса, поремећаји у ланцима снабдевања и глобалне кризе већ утичу на поскупљење хране широм свијета, а посљедице би у наредним мјесецима могле снажније да погоде и европско, али и српско тржиште, упозоравају економисти. Професор Слободан Аћимовић рекао је да је већи удар на цене хране изазвао почетак рата у Украјини 2022. године, али је упозорио да би и нова криза могла поново да подстакне раст инфлације.

Посљедице кризе у Ирану и блокаде Ормуског мореуза још се не осећају у великој мјери у њемачким супермаркетима, али су цијене хране у Њемачкој у посљедњих шест година већ порасле за око 40 одсто.

Потрошачи имају осјећај да је све много скупље зато што храна поскупљује још од пандемије короне. Додатни притисак на цијене хране тек слиједи, јер су нафта и гас већ поскупели за око 30 одсто, што директно утиче и на цијену вјештачког ђубрива.

Стручњаци у Њемачкој процјењују да тај цунами цијена хране стиже отприлике са шест мјесеци закашњења.

Он је додао да у Њемачкој домаћинства за храну издвајају око 14,2 одсто буџета, док највећи дио трошкова одлази на становање и енергенте.

Професор Слободан Аћимовић рекао је за РТС да свет већ годинама живи у условима такозване трошковне инфлације.

"Имамо повећање трошкова, а самим тим то иде на инфлацију“, рекао је Аћимовић.

Он је навео да су енергенти кључни фактор раста цијена хране, али да значајан утицај имају и логистика, транспорт и поскупљење ђубрива.

"На неких 70, можда чак и 80 одсто вредности ђубрива утиче гас. Ако је тај гас поскупио, онда ће и цијене ђубрива озбиљно порасти“, објаснио је Аћимовић.

Према његовим ријечима, посљедице се неће осјетити одмах, јер су прољећна сјетва и набавка ђубрива већ реализоване по старим цијенама, али би већи удар могао да услиједи током јесење сјетве.

"У економији увијек имамо тај временски ефекат помјерања. Неће доћи до раста одмах“, навео је Аћимовић.

Цијене нафте

Говорећи о цијенама нафте, оцијенио је да се тржиште суочава са великим дисбалансом између понуде и тражње.

"На глобалном нивоу имате двадесет одсто дисбаланса између понуде и тражње нафте“, истакао је Аћимовић и додао да очекује да би цијена нафте могла да се стабилизује на нивоу од 80 до 85 долара по барелу, уколико се сукоб на Блиском истоку релативно брзо оконча.

Кључни услови за економску стабилност у Србији

Подсјетио је да је већи удар на цијене хране изазвао почетак рата у Украјини 2022. године, али је упозорио да би нова криза могла поново да подстакне раст инфлације.

"Врло је могуће да инфлација поново обиљежи 2026. годину, али не вјерујем у двоцифрене проценте“, оцијенио је Aћимовић.

Као кључне услове за очување економске стабилности у Србији навео је стабилно снабдијевање енергентима, дугорочни уговор за гас и наставак подршке привреди.

"Боље је да идемо са субвенционисањем одређених трошкова него да дозволимо да нам инфлација порасте“, поручио је Аћимовић, пише РТС.