Нафта појефтинила због наде у отварање Ормуза

С друге стране, инвеститори су очекивали још један пресудан извјештај о пословању компаније Нвидиа, једног од водећих произвођача у области вјештачке интелигенције.

Иран је саопштио да је обновио разговоре с Оманом о управљању Ормуским мореузом, док се суочава са све већим економским притиском америчког предсједника Доналда Трампа у готово шестомјесечном сукобу који је уздрмао тржишта нафте и подстакао забринутост због глобалне инфлације.

Фјучерси на нафту „брент“ у сриједу су трећи дан заредом забиљежили пад, за више од два одсто, на 86,41 долар по барелу, због очекивања да би кроз мореуз могле проћи додатне количине нафте. Прије рата, кроз Ормус је пролазила петина укупне нафте којом се тргује на свјетском тржишту.

То је допринијело паду приноса на обвезнице, па је принос на десетогодишње америчке државне обвезнице износио 4,634 одсто, након што је у уторак пао за 6,5 базних поена.

„Иако није било стварног напретка нити детаља о договору Ирана и Омана, будући да је Иран поновио да ће Ормус остати затворен док се не испуне одређени услови, кретање цијена показало је да тржишта брзо урачунавају оптимизам у вези с привременим договором“, навели су аналитичари „Џеј Пи Моргана“ у биљешци.

Инвеститори су постали опрезни уочи објављивања резултата Нвидије за други квартал касније током дана. У средишту пажње је питање да ли је огроман инвестициони замах у области вјештачке интелигенције одржив и може ли донијети профит који ће задовољити очекивања тржишта.

Најшири индекс акција азијско-пацифичког региона, без Јапана, порастао је 0,12 одсто у раном трговању и на путу је да август заврши са растом од два одсто. Јапански „Никеи“ пао је 0,4 одсто, док је технолошки оријентисани „Коспи“ ослабио 0,2 одсто.

Фјучерси на „Насдак“ пали су 0,5 одсто, док су европски фјучерси током трговања у Азији били углавном непромијењени.

„Нвидиа се приближава тачки у којој се очекује да ће премашити прогнозе, тако да сами кључни резултати можда неће одредити реакцију тржишта“, рекла је Чару Чанана, главна инвестициона стратегиња компаније „Саксо“ у Сингапуру.

„Питање није толико да ли ће Нвидиа надмашити очекивања, већ за колико ће их надмашити и да ли ће њене прогнозе бити довољно снажне да наставе да подижу очекивања у погледу зараде“, рекла је Чанана.

Она је указала да подаци о опцијама на тржишту наговјештавају мање кретање цијене акција након објављивања резултата него након претходних извјештаја о пословању, што указује на то да резултати Нвидије постају донекле предвидљивији.

Аналитичари очекују да ће Нвидиа прогнозирати раст продаје у трећем кварталу од 82,8 одсто, на 104,20 милијарди долара. Очекује се да ће прилагођена бруто маржа у другом и трећем кварталу остати на око 75 одсто.

Аналитичари „Џеј Пи Моргана“ оцијенили су да ће објављивање резултата Нвидије вјероватно „подржати трговину повезану с вјештачком интелигенцијом“, али можда неће значајније краткорочно подстаћи сектор полупроводника.

УСКОРО ПОДАЦИ О ИНФЛАЦИЈИ У САД

На валутним тржиштима владала је мирна атмосфера, док је долар задржао стабилност уочи најновијих података о инфлацији у САД, који би требало да буду објављени касније током дана, као и симпозијума у Џексон Холу који се одржава овог викенда.

Индекс долара, који мјери вриједност америчке валуте у односу на шест других валута, износио је 98,934 поена, али је на путу да август заврши са падом од један одсто.

Инвеститори се истовремено баве новим напорима америчког Министарства финансија да смањи притисак на приносе на дугорочне обвезнице, након што је проширило програм откупа државног дуга, пише Ројтерс

„Иако ће то на маргинама смањити укупне трошкове камата, не мијења основне узроке раста каматних плаћања: све већи амерички државни дуг и забринутост због фискалне доминације и независности Федералних резерви“, рекла је Кристина Клифтон, економисткиња Комонвелт банке Аустралије.

Овај потез довео је до пребацивања притиска са тржишта обвезница на долар, што је оживјело такозвану стратегију улагања у обезвређивање валуте, при којој инвеститори купују имовину попут злата и биткоина, кладећи се да ће државна потрошња и дуг умањити вриједност валута.

Спот цијена злата износила је 4.646,08 долара по унци, што је тек нешто испод највишег нивоа у посљедња три мјесеца, достигнутог у претходној сесији.

Биткоин је порастао 0,6 одсто, на 78.704 долара.