ММФ Европи: Смањите фискалну потрошњу, дугови су већ превисоки

Међународни монетарни фонд (ММФ) оцијенио је да је глобална економија у цјелини до сада издржала шок изазван ратом боље него што се страховало.

Посљедице у главним каналима преноса – цијенама робе, инфлационим очекивањима и финансијским условима – биле су релативно ограничене.

Међутим, преношење ефеката још је у раној фази. Комерцијално и стратешко пражњење залиха пружило је привремено олакшање усљед смањених енергетских токова, док показатељи усмјерени ка будућности, као што су притисци у ланцима снабдијевања и индекси менаџера набавке у производњи, указују на слабији замах у наредном периоду.

То је оцјена стручњака Међународног монетарног фонда у посљедњем издању Свјетског економског прегледа (World Economic Outlook – WEO) за јул 2026. године, који процјењују да поновно отварање Ормуског мореуза почиње средином јула, при чему би се услови у великој мјери вратили на предратно стање до марта 2027. године.

Озбиљне несташице требало би да буду избјегнуте даљим повлачењем залиха, али се претпоставља да ће до несташица доћи у неким економијама у развоју и тржиштима у настајању, која немају доступне залихе и суочавају се с јаком конкуренцијом богатијих земаља за доступну робу.

Пројектује се да ће цијене енергије остати више него што су биле прије рата. Просјечан индекс цијена нафте пројектован је на 89 долара по барелу, што је девет одсто више него што је претпостављено у референтној прогнози из априла, док су цијене природног гаса, засноване на фјучерсима на холандском ТТФ-у (TTF), пројектоване на 15 долара, што је пет одсто више од референтне цијене прогнозиране у априлу.

То одговара повећању од 32 одсто за сирову нафту и 22 одсто за природни гас у 2026. години у односу на 2025. годину.

Цијене ђубрива порашће за 26 одсто. Усљед виших трошкова енергије и ђубрива, као и скупљег транспорта, очекује се да ће цијене хране порасти за осам одсто.

Ипак, ефекти нису били – нити ће бити – исти за све регионе и земље.

Када је ријеч о Европи, односно еврозони, пројектује се раст бруто домаћег производа (БДП) од 0,9 одсто у 2026. и 1,2 одсто у 2027. години.

Прогноза за 2026. годину за 0,2 процентна поена нижа је него у априлском Свјетском економском прегледу, што одражава знатне негативне ефекте из првог квартала, углавном вођене Ирском. Такође, указује на генерално слаб замах, притисак виших цијена енергије, упркос неким мјерама фискалног ублажавања, као и на слабо повјерење потрошача.

Ипак, поједине земље изненадиле су ММФ, па је тако у Њемачкој годишњи БДП у првом кварталу ове године порастао за 1,4 одсто, вођен нето извозом, што је двоструко више од априлске пројекције стручњака ове међународне финансијске институције од 0,7 одсто.

Очекује се да ће монетарна политика пружати мању подршку, с обзиром на видљиве инфлаторне притиске у комбинацији с релативно благим успоравањем активности, па се претпоставља да ће референтна каматна стопа у еврозони остати стабилна.

Подсјетимо, Европска централна банка већ је реаговала у јуну подизањем депозитне каматне стопе на 2,25 одсто, а аналитичари су процјењивали да то неће бити и посљедње повећање. Међутим, посљедњих недјеља утихнули су гласови о извјесном повећању у јулу, у свјетлу посљедњих података који показују да је инфлација у јуну ослабила на 2,8 одсто, с мајских 3,2 одсто.

ММФ у извјештају оцјењује да ће фискална политика у европском монетарном блоку бити углавном неутрална у 2026. години, прије него што касније дође до пооштравања. Препорука ММФ-а је да Европска централна банка остане усмјерена на стабилност цијена, док се за фискалну политику савјетује постепено укидање фискалне подршке, која се углавном односи на енергију, како енергетски шок буде слабио.

„Обнова фискалног простора остаје кључна с обзиром на повишен дуг, више трошкове задуживања и повећану спољну неизвјесност. Током средњорочног периода, напредовање структурних реформи, укључујући енергетску транзицију и рјешавање домаћих неравнотежа, биће од кључног значаја за јачање отпорности и одржавање уравнотеженог раста“, наводи се у документу.

Иначе, статистика коју је ММФ објавио показује да је Европа на фебруарску ратну ескалацију на Блиском истоку доминантно одговорила фискалном подршком.

До 2. јуна, када је направљен пресјек у извјештају, Европа је чак двије трећине подстицаја пружила управо кроз фискалну потрошњу и порезе, док се учешће подршке монетарне политике процјењује на 10 одсто. Контрола цијена учествовала је са око седам одсто, колики су збирни допринос дале и интервенције на девизном тржишту и трговинске мјере.

Иако Европа није једина која је прибјегла оваквим мјерама, ММФ савјетује да фискална политика избјегава широко засноване субвенције, смањење пореза и контролу цијена, који су обично лоше усмјерени, фискално скупи и политички тешки за укидање. Уколико се подршка сматра неопходном, она треба да буде привремена, строго усмјерена на рањива домаћинства и уграђена у макроекономски сплет политика усклађен са стабилношћу цијена.

„Кредибилна средњорочна консолидација треба да се заснива на трајним приходним мјерама, јачој пореској администрацији, већој ефикасности потрошње и преусмјеравању ка приоритетима који подстичу раст, као што су инфраструктура, вјештине и добро усмјерена социјална заштита“, наводи ММФ.

У високо задуженим економијама прилагођавање такође може захтијевати дубљу рационализацију потрошње и активно управљање ризиком каматних стопа и рефинансирања.

ММФ претпоставља да ће се тренутне трговинске политике задржати током читавог периода прогнозе, укључујући и мјере представљене као привремене.

Када је ријеч о расту потрошачких цијена, очекивања ММФ-а иду у правцу тога да ће се базна инфлација у еврозони на циљани ниво вратити тек 2028. године, док ће се то у Великој Британији догодити већ до средине сљедеће године. Јапан и САД то могу да очекују до краја 2027. године.

Препорука за лакше превазилажење негативних економских ефеката у Европи лежи у структурним реформама, за које се оцјењује да могу ублажити макроекономске компромисе повећањем флексибилности и капацитета.

„Приоритети за рјешавање тренутних изазова почињу мјерама за јачање пословног динамизма. Брже усвајање обновљивих и енергетски ефикасних технологија ради побољшања енергетске безбједности може ограничити рањивост на будуће цјеновне шокове и подржати климатске циљеве. Предности вјештачке интелигенције и дигитализације могу се ефикасније искористити уколико буду подржане улагањем у вјештине, енергију и дигиталну инфраструктуру, као и снажним управљањем подацима и сајбер-безбједношћу“, наводи се у извјештају.

На макроекономском нивоу савјетује се дубља интеграција јединственог тржишта у Европској унији, што би ојачало глобално прилагођавање, пише Бизнис.рс.