Ђокић: Нови велики пројекти и рекордне инвестиције у хидроенергетику Републике Српске

Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић учествовао је данас у Београду y међународној стручној конференцији „Хидроелектране - важна карика енергетске транзиције“, коју организују редакција Енергије Балкана и „Електропривреда Србије“, уз институционалну подршку Владе Србије и Привредне коморе Србије.

Обраћајући се учесницима конференције, министар је истакао да Република Српска располаже значајним хидроенергетским потенцијалом, од ког је до сада искоришћено око 36%, што јасно указује на велики простор за нове инвестиције и унапређење производних капацитета.

Према његовим ријечима, Република Српска остаје чврсто опредијељена за развој хидроенергетике и других обновљивих извора енергије, уз истовремено јачање стабилности електроенергетског система.

Министар је нагласио да је Република Српска у посљедњих неколико година направила значајан искорак, а као примјер навео пројекат Хидроелектране „Дабар“, снаге 159 МW, који се реализује у оквиру система „Горњи хоризонти“. До сада је изведено око 50% радова, а пробој тунела дужине око 12 километара представља један од највећих техничких подухвата у региону.

У току је и изградња три хидроелектране на ријеци Бистрици, чије пуштање у рад се очекује до краја 2026. године.

Са Србијом се реализује заједнички пројекат ХЕ „Бук Бијела“, за који је – како је министар рекао – нова студија утицаја на животну средину показала да нема негативних ефеката, чиме су отклоњене кључне недоумице и омогућено убрзање даљих активности.

Министар је указао и на потенцијал изградње седам хидроелектрана на ријеци Босни, као и значајан напредак у изградњи ХЕ „Мрсово“ на ријеци Лим, снаге 37 МW. Како је рекао, до сада је у Републици Српској изграђено 37 малих хидроелектрана, са укупно 127 МW инсталисане снаге.

Према актуелним процјенама, укупна вриједност инвестиција у хидроенергетски сектор Републике Српске износи око милијарду КМ, док вриједност соларних и вјетропројеката у различитим фазама развоја достиже чак 3,5 милијарди КМ. То, како је министар нагласио, представља јасан показатељ опредијељености Републике Српске за убрзани развој енергетике.

Министар је упозорио да ће недовољно развијена преносна мрежа у региону у наредним годинама постати једно од главних ограничења за интеграцију нових капацитета из обновљивих извора. Због тога енергетска предузећа Републике Српске већ реализују значајне инвестиције у јачање унутрашњих и регионалних интерконекција, као предуслов за ефикасно функционисање тржишта и пласман електричне енергије.

Посебно је нагласио да су климатске промјене већ изазвале значајне проблеме у хидролошким приликама. Хидролошки неповољне и сушне године 2022, 2024. и текућа имале су снажан негативан утицај на производњу електричне енергије из хидроелектрана. Због тога је неопходно развијати ефикасне моделе управљања водним ресурсима, са циљем очувања водних потенцијала и максималне стабилности система.

Осврћући се на процесе либерализације енергетског тржишта, министар је истакао да је Република Српска активно посвећена унапређењу модела трговине електричном енергијом, бољој интеграцији са регионалним тржиштима и стабилном снабдијевању домаћих потрошача.

У том контексту посебно је наглашена потреба да се јача сарадња са Федерацијом БиХ, будући да је енергетика једна од области у којима је међусобна зависност највећа и у којој се заједничким дјеловањем могу постићи далеко бољи резултати.

На крају излагања, министар је изразио увјерење да ће ова конференција допринијети размјени искустава, унапређењу регионалне сарадње и дефинисању нових рјешења која ће омогућити оптимално кориштење хидропотенцијала у условима све израженијих климатских изазова.