Цијена злата пала испод 4.000 долара по унци, најнижи ниво од јула

Цијена злата пала је данас испод 4.000 долара по унци, достигавши најнижи ниво од средине јула, док је вриједност овог племенитог метала на седмичном нивоу ослабила за готово четири одсто.

На то су утицали раст цијена нафте и очекивања да ће каматне стопе у Сједињеним Америчким Државама остати на повишеном нивоу дуже него што се раније очекивало, преноси „Трејдинг економикс“.

Цијена нафте брент достигла је највиши ниво у посљедње четири године након напада јеменских Хута у Саудијској Арабији, што је појачало забринутост због могућих нових поремећаја у снабдијевању енергентима.

Истовремено, најновији подаци из САД показали су да су потрошачка и произвођачка инфлација порасле више него што се очекивало, углавном усљед виших трошкова енергије, што је додатно учврстило забринутост због истрајних инфлаторних притисака.

Упркос томе, очекује се да ће америчке Федералне резерве (ФЕД) оставити каматне стопе непромијењене на састанку 27. и 28. октобра.

Инвеститори сада очекују објављивање података о инфлацији у САД, мјереној индексом издатака за личну потрошњу (ПЦЕ), које је заказано за 29. октобар, како би добили додатне показатеље о напретку у приближавању циљу ФЕД-а од два одсто инфлације.

Више каматне стопе по правилу утичу на пад цијене злата, које не доноси камату, јер повећавају привлачност алтернативних улагања која носе принос.

Истовремено, раст цијена енергената може додатно да подстакне инфлацију и смањи простор за ублажавање монетарне политике, што представља додатни притисак на тржиште племенитих метала.