Зашто је филм „Златни рез 42: Дјеца Козаре“ драгоцјено свједочанство о страдању?

Историчар Милош Ковић изјавио је Срни да су Срби били прве жртве концентрационих логора у Европи и да је српска историја 20. вијека историја логора.
Ковић је констатовао да је посебно страшно што су у тим логорима у Првом свјетском рату масовно умирала српска дјеца, док су у Другом свјетском рату у НДХ постојали посебни логори за њих, што говори о намјери да се уништи читав народ.

"Није забележен такав случај у историји савременог човечанства јер су концентрациони логори проналазак савремене историје. Деца су масовно затварана у логоре, постојали су логори за децу и у тим логорима она су мучена, убијана или су умирала од болести, глади и изнемоглости", навео је Ковић.

Он је указао на то да су српска дјеца масовно умирала у логорима и у Првом свјетском рату, посебно у Добоју и Нежидеру код Беча, нагласивши да је сазнања о тој дјеци све више како се разгранавају историографска истраживања.

Познато када Ђоковић игра за полуфинале

Ковић је рекао да се за посебне логоре за српску дјецу у НДХ зна у српској науци, али да свијет о томе ништа не зна.

"Пре свега Стара Градишка, Јастребарско и Сисак. Деца су убијана на кућном прагу, на стратиштима широм НДХ од Старог Брода до Гаравице и даље кроз Кордун, Лику, Банију. Деца су страдала и убијана у концентрационим логорима", навео је Ковић.

Он је указао на то да је дјеци која су преживјела логоре мијењан идентитет, да су превођени на римокатоличку вјеру и хрватизовани, што су, како је навео, страшне чињенице које тек треба да буду објашњене.

Ковић је рекао да се чак може и рећи да су у Другом свјетском рату управо дјеца најмасовније жртве злочина на кућном прагу, јер су породице биле вишечлане.

"Тако да су у злочинима, који су чињени по селима, највећи проценат чинила управо деца. Страдање деце је тема коју тек треба да освестимо, да проучимо", изјавио је Ковић, те додао да је филм Лордана Зафрановића "Златни рез 42: Дјеца Козаре", који се бави овом тематиком, у том смислу изузетно драгоцјен.

Он је навео да су у логорима убијана и мушка и женска дјеца и да је то била јасна намјера да српски народ буде уништен.

"Ту већ говоримо о геноциду. Геноцид је оно што одређује поступање према Србима у два светска рата и у Одбрамбено-отаџбинском рату, с тим што је народ Републике Српске у том рату успео да се одбрани. Тамо где није стигла Војске Републике Српске, тамо је дошло до масовног злочина", рекао је Ковић.

Он је посебно нагласио да српска дјеца нису могла да рачунају на било чију милост ни у посљедњем рату.

"Злочини над децом били су масовни и остали су некажњени. Довољно је да се сетимо злочина над децом у сребреничком, братуначком крају и у Власеници. Злочини су били масовни. Дечак Слободан Стојановић је симбол страдања српске деце. На том простору се злочин поновио. Фокус уништења српског народа и раније у 20. веку био је на Србима у БиХ", рекао је Ковић.