Зашто је борачки додатак у Српској другачији од свих других у региону?

Борачки додатак, као редовно мјесечно примање за све учеснике рата, представља специфичност система у Републици Српској која је, по том основу, практично јединствена у региону.

За разлику од већине држава бивше Југославије, гдје су права ратних ветерана најчешће везана за социјални статус, инвалидитет или старосну границу, у Републици Српској додатак се исплаћује свим категорисаним борцима без обзира на то да ли су запослени, колика су им примања или колико имају година. То значи да рецимо и борац који тренутно има 50 година и редовно ради, поред своје плате, остварује ово право.

У прилог томе иде и најновије повећање, према којем ће основица за обрачун борачког додатка ускоро бити увећана са 4 на 4,5 КМ. Из Владе истичу да ће то бити треће повећање од септембра прошле године и да ће за мање од годину дана та накнада бити већа за 50 одсто.

Модел заснован на учешћу у рату

Основица за обрачун борачког додатка у Српској одређује се по мјесецу проведеном у зони борбених дејстава. То значи да висина примања зависи искључиво од ратног стажа, а не од тренутне животне ситуације корисника.

Управо та универзалност издваја овај модел у односу на остатак региона.

Федерација БиХ: Помоћ само најугроженијима

У Федерацији Босне и Херцеговине не постоји универзални борачки додатак за све ратне ветеране. Умјесто тога, уведена је такозвана егзистенцијална накнада, која је доступна само демобилисаним борцима који испуњавају строге услове – прије свега старосни праг (најчешће изнад 57 година), незапосленост и статус социјалне потребе.

Другим ријечима, ријеч је о социјалној, а не универзалној категорији.

Хрватска и Србија: Права кроз пензије и социјалне критеријуме

Сличан приступ имају и друге државе региона.

У Хрватској не постоји додатак који би био једнак за све ратне ветеране. Систем се заснива на комбинацији повлаштених пензија, инвалиднина и накнада за незапослене, које се исплаћују само онима који немају друга примања.

У Србији је систем дуго био фокусиран готово искључиво на ратне војне инвалиде. Новији законски оквир предвиђа могућност мјесечних примања, али она су и даље везана за строге критеријуме, попут социјалног статуса или посебних признања, па нису доступна свим ратним ветеранима, пише БЛ-портал.

Словенија и Црна Гора: Цензус и ограничења

У Словенији и Црној Гори права ратних ветерана такође су условљена. Мјесечне накнаде добијају само они који испуњавају одређене услове, попут старосне границе или имовинског цензуса, док универзални додатак за све учеснике рата не постоји.

Српска као изузетак

У таквом регионалном оквиру, Република Српска остаје једина која борачки додатак третира као опште право свих ратних ветерана, засновано искључиво на времену проведеном у рату.

вакав приступ има јасну социјалну и политичку поруку – признање учешћа у рату не зависи од каснијег имовинског статуса, већ се вреднује као трајно стечено право.

Истовремено, тај модел отвара и питање његове дугорочне одрживости, али и очекивања бораца да се износ додатка настави повећавати у складу са растом трошкова живота.

У односу на регион, гдје је помоћ селективна, у Српској је универзална, и управо у томе лијежи кључна разлика.