Врховац: Највећи проблем РВИ недоступност скупих лијекова са листе "Б"

Предсједник Савеза ратних војних инвалида Републике Српске Драган Врховац указао је да је највећи проблем ове категорије становништва недоступност скупих лијекова са листе "Б", без плаћања партиципације.

Он је навео да цијене лијекова достижу и неколико стотина КМ, па и више од 1.000 КМ.

Драма у Сокоцу: Скупи Ламборгини потпуно уништен, трка са Фераријем могући узрок

Врховац је новинарима рекао да ће Савез покренути нову иницијативу за унапређење права ратних војних инвалида, те истакао да је један од кључних захтјева да се основица за обрачун личних инвалиднина законом јасно веже за нето плату из претходне године.

Он је указао и на проблем неуплаћивања доприноса за здравствено осигурање за поједине запослене ратне војне инвалиде, због чега могу изгубити право лијечења и операција, те нагласио да је потребно да инспекција контролише и санкционише те послодавце.

МУП Србије упутио апел због избора

Као проблем је навео и то што се статус ратног војног инвалида не види јасно на електронским здравственим картицама, због чега поједини корисници морају носити додатну документацију како би доказали свој статус и остварили права.

Предсједник Скупштине Савеза ратних војних инвалида Републике Српске Миломир Ећимовић рекао је да у Српској тренутно има око 30.000 ратних војних инвалида, чије потребе за лијечењем и рехабилитацијом расту са годинама.

Ећимовић је истакао да је потребно побољшати доступност бањске рехабилитације, посебно за инвалиде са тежим степеном инвалидитета, којима постојећи број мјеста често није довољан.

Он је навео да Савез предлаже да ратни војни инвалиди од прве до четврте категорије имају право на десет дана бањске рехабилитације годишње, независно од јавног позива надлежног министарства, док би за инвалиде од пете до десете категорије остао досадашњи начин остваривања овог права.

Предсједник Удружења ратних војних инвалида Сокоца Миленко Капуран рекао је да се посљедице рањавања из рата све више осјећају са старењем, те да ратни војни инвалиди данас углавном имају више од 50 година и све веће потребе за лијековима, болничким лијечењем и рехабилитацијом.

Капуран, који је рањен 1993. године на оловском ратишту када је имао 20 година, изразио је очекивање да ће сарадња Савеза са надлежним министарством у наредном периоду бити боља и да ће потребе ратних војних инвалида добити већу пажњу.